Pismo Skarlet Johanson
draga skarlet
oprosti mi što ti pišem
i što ti upadam u život
ovako nepozvan
i tebi posve nepoznat
ali siguran sam da si navikla
na patetična pisma od stranca
i da
skarlet
ne zameri mi što ti kažem ti
jer ja kažem ti svima koje volim
čak i kada ih ne poznajem
seti se skarlet...
bilo kako bilo
draga skarlet
kod mene u gradu
danima već vlada
neko nepostojano leto
sunce ismeva ljude što pod miškom nose kišobrane
kiša se ruga ovima u sandalama i kratkim nogavicama
čudno je neko vreme
teško
disanje je postalo ekstremni sport
draga moja skarlet
ne znam kako je kod tebe
u dalekoj
state of new york
ne znam
zapravo
ni da li sada živiš tamo
znam samo da si rođena u njoj
i to baš u samom njujorku
prvi put si zaplakala u gradu
za kojim sam ja toliko puta plakao
ali nema veze
nisi ti mogla da biraš
gde ćeš se roditi
nekih šest godina pre mene
draga skarlet
borim se sa jako teškom noći
vrućina mi je
topim se
ventilator ne pomaže
a prozore ne otvaram
bojim se komaraca
ne mogu da se smirim
nervozan sam
zidovi i nesanica paralelno napadaju
sedim go
zalepljen za stolicu presvučenu skajem
nije baš najlepši prizor
ugojio sam se
da si me videla pre nekih
sedam ili osam godina
druga bi to priča bila
ipak
ti si moja jedina nada noćas
skupio sam dovoljno hrabrosti
da ti napišem ovo pismo
pozivam te u goste
nudim ti konak
nekoliko jastuka i rame
obećavam da ću se istuširati
pre nego stigneš
dođi skarlet
help me make it through the night
siguran sam da ćeš naći
neki privatni avion kojim ćeš doleteti do beograda
od aerodroma do mene
taksi košta oko dve hiljade dinara
dođi što pre
pun mi je frižider hrane
ješćemo sendviče sa sirom i kulenom od kojih će nam porasti guzice
imam neotvorenu bocu belog vina
iskapićemo je i pevati zvonka bogdana dok komšije ne pozovu policiju
imam skoro punu flašu rakije
od nje ćemo halucinirati bolje nego od svih psihodelika san franciska
skarlet
dođi da se zajedno znojimo
i draga
ako si u ovom poslednjem
naslutila nekakve nepristojne misli
moram priznati da te instinkt ne vara
znam
draga skarlet
ne voliš da te ljudi seksualizuju
nedavno si čak i tužila nekog pisca
koji je promiskuitetnu junakinju
svog romana
bazirao na tebi
ne želim da te lažem
nismo se još ni upoznali
a već sam mnogo puta
vrelim mlazovima
zasipao maramice
parket
bokserice
stare majice u kojima spavam
misleći o tebi
ali
draga skarlet
moraš da prihvatiš
rizik posla kojim se baviš
ipak
uveravam te
večeras te zovem
jer sam usamljen
i treba mi društvo
a ti deluješ kao neko
ko bi osmesima mogao
da izbriše moj identitet
da ga pusti da se skotrlja u vražiju mater
tamo gde identiteti uglavnom i pripadaju
a ipak
pitaš se verovatno
ko sam ja
i odakle sam se uopšte pojavio
u tvojoj pošti
skarlet
ja sam samo još jedan običan momak
sa sasvim običnim željama u životu
naravno
znam i da su želje prostor ideologije
and so on and so on and so on
ja sam tip
koji želi da brčka noge u moru
i da se do kraja dana sa svojim prijateljima
takmiči u nabrajanju imena
cigareta
pevača
automobila
ja sam tip
koji želi da kamerom snima svoje klince
kako skaču uz prvi album grupe the clash
ja sam tip
koji želi da što više vremena
provodi u društvu devojaka
koje troše mnogo novca
na kozmetiku
i koje uvek mirišu
na more livadu i ostala divna opšta mesta
ja sam tip
koji želi da ima moćan pornografski kurac
od trideset i pet centimetara
isti onakav kakvim je džon holms mlatio u svojim noćima bugija
ja sam tip
koji bi pristao na konvencije
i koji bi sutra ušao u brak
prekosutra dobio decu
a do kraja nedelje bih
otišao u penziju i šetao unuke
ja sam tip
koji bi radije bio levičar
na koncertu brusa springstina
nego na protestu protiv novog zakona o radu
ja sam tip
koji ne ume ili ne može
da ostvari svoje želje
pa se onda kao davljenik hvatam za
ironiju
dekonstrukciju
postmodernističke tekstove koje uglavnom ne razumem do kraja
ja sam tip
koji piše poeziju
opčinjen ženama
ja sam tip
koji je u prethodnu strofu stavio plural žene
samo da bi se ugradio u model zajebanog pesnika
uistinu
ja sam opčinjen samo jednom ženom
i iako mi noćas trebaš kao infuzija
draga skarlet
ta žena nisi ti
i iako se ova pesma zove
pismo za skarlet johanson
ona u biti
govori o toj drugoj ženi
ja sam tip
skarlet
koji bi te vodio po beogradskim kafanama i kafićima
kupovao ti pivo vino i ćevapčiće
celu bih platu i to na početku meseca potrošio na tebe
ali ti nikada ne bih naručio neki koktel
ne zato što nemam novca
već zato što mi vlastita provincijalnost to ne dozvoljava
ja sam tip
draga moja
koji se jutros vozio taksijem
prošli smo pored pijaca
komunalni policajci su terali cigane trgovce
ako ako ne može se sa stokom ciganskom drugačije
groktao je taksista i u retrovizoru lovio moj pogled
mogao sam ga zasuti nekom prepričanom političkom teorijom
ili nekim odlomkom iz nekog eseja
mogao sam ga jednostavno poslati u pičku lepu materinu
ali nisam
gledao sam kako iz njegovih očiju izlazi poziv na fašističku solidarnost
samo sam klimnuo glavom
i rekao
fašistička solidarnosti
ne budi luda
biće nam bolje sto puta
na zadnjem sjedištu taksi auta
ja sam tip
draga moja
koji veruje da digresije u pesmi
možda ubijaju ritam
ali izbeljuju savest
ja sam tip
skarlet
koji ne zna ništa o tebi
osim da voliš filmove martina skorsezea kao i ja
to sam pročitao u nekom intervjuu
ali ne znam draga
kako si odrastala i
ne znam da li su ti se roditelji slagali
i da li si ikada želela da naučiš da sviraš klavir
i da li si operisala bruh
i ne znam koliko braće a koliko sestara ima tvoja baba
i ne znam da li stavljaš začine u hamburger
i ne znam koje uloške koristiš
i ne znam baš nijednu jedinu stvar o tebi
i ne želim da saznam
nemam snage i za tvoju ljudskost
tvoja plošnost pop ikone je ono
što će me noćas držati iznad vode
samo dođi
skarlet
poništi ove naše sulude stvarnosti
poništi granicu između mogućeg i nemogućeg
pojavi se na mojim vratima
progovori na engleskom
ja ću odgovoriti na svom jeziku
i ti ćeš me sve razumeti
ješćemo
piti
veseliti se
narednih
deset-sto-hiljadu-koliko god bude bilo potrebno
dana
da zaboravimo šta su to uopšte
dani
noći
kalendari
obaveze
emocije
životi
na tvojim preponama ću sebi izgraditi kućicu
ispred kućice ću postaviti stočić
na stočiću će stajati poslužavnik
a na poslužavniku čašica
do kraja sveta ću ispijati pića iz te čašice
i veselo nazdravljati
živeo eskapizam i svetska revolucija
samo dođi
skarlet
samo dođi
Patrijarhalna nelagoda
možda uskoro
sledeće subote
ili sledećeg leta
možda tek za deset godina
neka devojka i ja
odlučimo da gajimo
njenu oplođenu jajnu ćeliju
da je ušuškamo konvencijom
i da je vodimo kroz ono što mi zamislimo
da bi ćelijin život trebalo da bude
i da se razumemo odmah
tu ćeliju
ima da rodno diferenciram
tako da se sve puši
od plave boje za dečake
i od roze za devojčice
neću njen život
koristiti kao vežbanku
za preslišavanje
zanimljivih teorija
ipak
bojim se
ne znam šta da radim
ako budem imao sina
lako ću
ako bude
nežan
feminiziran
da ne kažem pederast
nije u redu - ipak mi je dete
vodiću ga na časove baleta
flertovaću sa dugonogom
balerinom učiteljicom
dok budem plaćao mesečnu članarinu
ma
flertovaću i sa trapezolikim
baletanom učiteljem
tek da klinac vidi
da ni ćale nije iz devetnaestog veka
uprkos tome što je u nekim starijim pesmama
voleo da se poigrava sa normama političke korektnosti
lako ću
ako sin bude pljunuti ja
oblačiću mu karirane košulje
minijaturne starke
i levis 501 farmerke
vodiću ga na koncerte
kupovaću mu hladne gazirane sokove
sladoled pljeskavicu picu i burek
učiti ga da skuplja sličice fudbalera
i dosađivati mu pričama kako današnji igrači
nisu ni prići zinedinu zidanu
učlaniću ga u biblioteku
terati ga da čita
marka tvena
branka ćopića
i kaubojske romane
ali šta da radim
ako moj sin
bude avanturista
ako bude ljubitelj ekstremnih sportova
ako bude želeo da umesto psa gaji zmiju
ako bude preskakao planine
ako bude umeo da leti
i ako bude želeo da upozna
istočnjačke borilačke veštine
tajne akupunkture i sličnih joga
ako bude želeo da nauči teške vežbe
što krote gravitaciju
i što ismejavaju
salo na stomaku
i život oivičen betonom
šta da radim
kada mi jednog dana
kaže
da mu napravim luk i strelu
da mu od parčeta drveta
stvorim nunčake
kakve je imao brus li
šta ako mi bude tražio
da ga naučim da pravilno
pliva kraul i radi sklekove
da ga naučim da skače u reku
sa mosta na glavu
da mu pokažem kako da
bazen prepliva po dužini
jadransko more po širini
a savu po dijagonali
šta da mu odgovorim
kada me pita da li mogu da dohvatim
obruč na košu
i kada me bude pitao
kako to da ja
koji umem da nabrojim sve klubove
u kojima je igrao kristijan vijeri
ne umem da uhvatim
pošten volej
istina
bilo bi nezgodno
kada bi me sve ovo pitala
i kada bi mi sve ovo tražila
i devojčica
ali tu bar mogu da zaorem
po bogatoj riznici
zlih argumenata
i kažem joj
sine
takve stvari nisu za devojčice
ali šta da kažem
sinu
kako da se ne razotkrijem
kako da ne srušim svoj božiji status
jer uprkos svim
dekonstrukcijama tradicionalnih modela
uprkos svim centrima za rodne studije
i uprkos svim razočarenjima i sjebanim životima
gotovo da ne postoji muškarac
koji nije mislio da je njegov tata bog
kad je bio dečak
stvarno
šta bih mu mogao reći
zašto nisam uspeo
da savladam sve te veštine
i zašto ne uspevam da budem otac
kakav mu je potreban
kako da mu kažem
da sam
dane provodio ispred ogledala
nameštajući naočare za sunce
spuštajući farmerke malo ispod kukova
imitirajući glumce i pevače
čija imena njemu ništa ne znače
da sam danima i mesecima
pohađao večernje škole
gde sam navikavao svoje grlo i novčanik
na rezak ukus i cenu viskija
da sam bio u stanju
da nekoliko života odsedim u stolici
temeljno proučavajući
političku teoriju
poeziju
pornografiju
da sam svirao u pank bendu
sa čika ovim i čika onim
da je u moje vreme već bilo ukinuto služenje
vojnog roka
te nisam mogao naučiti da
pucam iz puške
vezujem komplikovane čvorove
postavljam šator
i razne druge stvari njemu interesantne
ali sam uprkos tome
dane
mesece
godine
potrošio na tetoviranje ženskog imena
plavim mastilom
na vlastito srce
imena žene koja nije njegova majka
ali zbog koga me njegova majka
jutrima često gleda ljutito
i kaže
opet si je sanjao
jebale te kovrdže da te jebale
kako da mu kažem
da sam tokom letovanja
umesto da širim kapacitet svojih pluća
i otplivam do susedne države
sedeo na terasi
ispijao nezdrava pića i jeo keks
pisao pesme
i razočaravao vlastitog sina
pre nego se on i rodio
zato bi bilo bolje da imam ćerku
ona bi znala da ceni
moju sklonost poeziji
i tužnim filmovima
još ako bi ćerka
bila lezbejka
sve bi bilo savršeno
što manje muškaraca u familiji
to bolje
spakovao bih ženu i nju
odveo ih na daleki sever
gde su noćne more tiše
a zakoni fleksibilniji
moja ćerka i njena devojka bi jednog dana usvojile dete
ja bih šetao unuče
svejedno mi je kog bi pola bilo
pred dede se postavljaju drugačiji zahtevi
a njih bih
verujem
umeo da ispunim
mislim da bih tada
možda bio srećan
Bojan Marjanović rođen je 1990. godine u Užicu. Diplomirao je novinarstvo na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. Radi kao urednik književnog programa u Kulturnom centru Grad, objavljuje novinske članke u brojnim glasilima, priče i reportaže, kao i književnu kritiku. Dobitnik je više nagrada za kratku priču. Objavio je pjesničku knjigu Jedini živi ljudi na svetu.