Mesošder

Kada je taj dan ušao u autobus, osjetio je oštar miris sirovog mesa. Žena koja je sjedila par mjesta ispred, zaključio je odmah, u kesi je nosila u papir umotano blago. Pored njega je ugurala paprike, luk, ali ništa od tog povrća nije pokvarilo mesnatost mirisa. Ženu je pažljivo osmotrio. Bila je jako blijeda. Izašli su na istoj stanici i hodali jedno pored drugog. I tada se desio taj čudnovati, neočekivani zamah rukom. Žena mu doda list papira sa svojom adresom i reče da navrati na večeru:

– Biće friškog mesa, šapnu i ode u drugom pravcu.

Muškarac dotače svoje spolovilo koje je trenutak ranije dodirnula njezina ruka: ni Džepeto ne bi bolje isklesao tako drvenu erekciju. Šta je mogao reći svojoj ženi? Bila je bolesno ljubomorna i plašio se njezine reakcije. Na tu je večeru, međutim, morao otići. Na kraju svrati u apoteku i kupi tablete za spavanje. Ne više od dvije, reče apotekarka:

– Dakle, tri, reče samom sebi dok se penjao stepenicama do kućnih vrata.

Njegova je žena taj dan bila veoma raspoložena. Nije ga pitala gdje je bio i šta je radio. Čudesan dan, pomisli muž i navali na ručak. Dok je žvakao reš pečeno meso, žena je pričala kako će ovog vikenda otići s prijateljicom na izlet, na vikendicu koja nije imala telefon, pa mu se neće moći javiti. Zagrcnuo se:

– Bez poziva?, pitao ju je.

– Da, neću te moći zvati. Nadam se da ti to ne smeta.

– U redu je, reče on i poče proždrljivije jesti šniclu. Nego, večeras ću izaći da malo prošetam. Hoćeš li sa mnom?, upita Milan svoju ženu.

– Ne, pođi sam, odgovori mu ona odsutno.

Ni ovaj ga put nije upitala kuda je naumio ići, što Milana jako začudi:

– Jesi li dobro?, upita on. Ne želiš znati kuda idem?

– Pa rekao si u šetnju, reče ona.

Muž ne reče ništa, već se izvali na kauč i ispruži noge preko stola. Žena leže pored njega. Na televiziji su emitovali neki dokumentarac o biljojedima i Milan reče kako ne razumije vegetarijance: Nema ništa bez mesa. Žena ne reče ništa. U tom se trenutku Milan sjeti da nije ženu iz autobusa upitao u koliko je sati večera i uznemiri se zbog toga.

– Idem sad da protegnem noge prije spavanja. Ne znam kad ću natrag, možda negdje sjednem popiti koje piće.

– U redu, reče žena.

Dok je išao na večeru, Milan se okretao da vidi da li ga ljubomorna supruga prati. Nije je nigdje vidio. Mora da se zaista opustila, pomisli on s olakšanjem. Ipak, za svaki slučaj, napravio je par krugova oko kvarta. Dok je koračao prisjećao se kako ga je prošle godine pratila dok se vraćao kući od prijatelja. Bio je mrak i on je ne bi bio primijetio, da se u jednom trenutku nije upalila ulična rasvjeta.

Pokucao je smireno, kao da nije osjećao potrebu da na nepoznatu ženu navali čim je ugleda. Vrata mu otvori muškarac. Zbunjen, Milan reče kako je pozvan na večeru, ali nije znao tačno vrijeme pa je, eto, došao sada. Mi jedemo u devet, odgovori muškarac. Mislim da ste pogriješili vrata. Milanu je došlo da zaplače. Sve je ovo neslana šala moje žene, pomisli i krenu da ode, kad se vrata ponovo otvoriše i nepoznata žena reče da pozvoni na vrata na kojima piše Jogunčić:

– Susjeda stalno nešto jede, možda ste pozvani kod nje, reče zajedljivo žena i vrati se u stan.

Milan osjeti da ga kroz ključaonicu neko posmatra i uplaši se. Vrata se, zatim, otvoriše a da nije stigao ni pozvoniti:

– Niste rekli da na vratima piše Jogunčić, reče zbunjeno ženi dok je ulazio. Pozvonio sam vašim susjedima.

Žena ne reče ništa. Stan je bio gotovo prazan. Na trpezarijskom je stolu stajalo nešto umotano u papir.

– Zašto držite meso tako, van frižidera? Pokvariće se, reče ženi.

– To nije meso, odgovori ona smiješeći se.

– Ne?, upita on iznenađeno. Mogao bih se kladiti da jeste.

– Pogledajte, reče mu ona i Milan se približi stolu da vidi o čemu je riječ.

– Jabuke!, uzviknu on. Ali, ono što sam osjetio?!

– To sam bila ja, reče žena.

– Vaše meso?, upita Milan.

– Da, moje meso.

Milan se primače ženi. Bila je malena i gledao ju je gledao s visoka.

– Htio sam vas ugristi, ljubiti, reče zatim.

– I lizati!, poviknu žena. Pantere jezikom skidaju meso s kosti.

– Imate pravo, reče Milan. Gdje ću večerati?, upita osvrćući se po prostoriji.

– Ovdje, reče žena i pokaza prstom na trpezarijski sto. Prije toga bih ja trebala nešto pojesti.

Onda izvadi iz papira jabuke i oguli dvije. Isječe ih na sitne komadiće i u istu posudu narenda mrkvu. Milan je već sjeo za sto i gledao ženu kako priprema svoje jelo.

– A meso?, upita je.

– Ja sam vegetarijanka, odgovori mu ona.

Kad primijeti da je čudno gleda, upita ga: Je li to problem?

– Ne, ni slučajno. Meso je meso, nema veze što je vegetarijansko. Samo, zanima me kako si onda tako mesnata?, reče Milan prisnijim tonom.

– Takva mi je tjelesna konstitucija.

– Uh, reče Milan uzbuđeno. Mogu li te dotaknuti?, upita je zatim.

– Sačekaj da pojedem večeru i onda ću se zasladiti.

– Ne možeš miješati slano i slatko?, upita Milan trljajući nervozno vlastitu nogu.

– Jesi li oženjen?, upita ga iznenada žena.

Milan se zbuni. Sasvim je zaboravio da jeste.

– Jesam, reče zatim snuždeno.

– Nema veze, sigurna sam da ti žena sada spava i da sanja nešto lijepo.

Milan je šutio. Sjetio se da je tablete za spavanje zaboravio u hlačama koje je kod kuće skinuo kako bi obukao ove karirane koje je više volio.

– Htio si joj u čaj nasuti tablete za spavanje?, upita ga.

Milan se uplaši. Kako je znala za tablete? Stan koji je ranije izgledao prazno odjednom se popuni ženinom sjenkom. Smiri se, reče si Milan u bradu. Ona jede biljke, ne ljude. Onda se sjeti šta mu je žena rekla prošle godine kada je zaboravio godišnjicu braka: Muškarci nisu ljudi, već korov.

– Jesi li ti feministkinja?, upita preplašeno Milan. Šta misliš o muškarcima?

– Ponekada ih volim. Otkud ti sad feminizam?, upita ga.

– Odjednom sam shvatio da ne znam ništa o tebi.

– Gle, pojela sam svoju večeru, reče brzo žena okrenuvši praznu zdjelicu prema Milanu. Jesi li siguran da želiš razgovarati o meni umjesto da me stvarno upoznaš?, upita ga. San ne traje dugo. Žena će ti se probuditi, a ti nećeš biti pored nje.

Milan pogleda na sat. Prošlo je deset.

– Uh, stvarno bih morao poći doma, reče.

– Ne moraš, ako ne želiš. Imam telefon. Nazovi je i reci da si kod prijatelja. Slaži nešto.

Milan se dvoumio. Nepoznata je žena zaista bila prekrasna, ali ga je i plašila. Nakon što mu je ruka nekoliko trenutaka visila u zraku, Milan uze telefonsku slušalicu i okrenu kućni broj. Niko se nije javljao. Uznemiri se. Kuda je mogla otići?, pitao se. Nazva još jednom.

– Nema je, reče Milan ženi. Inače se odmah javi. Trebao ih otići kući da provjerim je li sve u redu.

– Da sam na tvom mjestu, ne bih se brinula, reče žena.

– Zašto?, upita Milan.

– Hodi, reče ona povukavši ga za ruku.

U spavaćoj je sobi gorjelo slabašno svjetlo. Vrata ormara su bila odškrinuta. Kada mu se primače, Milan u ormaru, među odjećom, ugleda zavezanu suprugu. Imala je povez preko očiju i krpu naguranu u usta.

Prijedlog nepoznate žene je bio da Milanovu suprugu privežu za krevet i sačekaju da se probudi:

– Možda je možemo nagovoriti na igru u troje, reče ona.

– Ne znam, reče Milan sliježući ramenima.

– Ne znaš šta?, upita žena.

– Hoćeš li joj se dopasti.

Žena se nasmija.

– Naravno da da, njezin sam tip. Plus, imala je sreće pa sam se dopala i tebi, reče i krenu prema ormaru.

Milan pritrča da joj pomogne. Nije se više plašio neznanke. Nije si znao objasniti zašto, ali je ženino tijelo djelovalo umirujuće na oboje. Uspavanu su suprugu prenijeli na krevet, ali je nisu vezali. Sjeli su, zatim, pored nje i odlučili sačekati da se probudi.

– Koliko ste dugo u braku?, upita žena.

– Pet godina, odgovori Milan.

– To nije mnogo.

– Istina, nije, reče on. Sebe znam duže.

Žena mu stavi ruku na koljeno. Milan ustuknu:

– Ne sad, ne dok Jelena spava.

– U redu, reče žena.

– Pretpostavljam da Jogunčić nije tvoje prezime, reče Milan poslije kratke stanke.

– Nije, ovaj sam stan iznajmila prije par mjeseci da se imam gdje nalaziti sa svojom ljubavnicom.

– Voliš žene?

– Da, odgovori ona.

– Zašto si onda zavela mene?, upita Milan.

– Tvoja je žena tako htjela.

Milan se nije začudio. Uvijek je tvrdio kako je Jelena muškobanjasta. Rijetko ju je sanjao samu: u njegovim je snovima ona zavodila druge žene i dovodila mu ih pod noge.

– Koliko se dugo poznajete?, upita Milan.

– Jelena i ja? Par mjeseci, reče ona. Zbog nje sam i iznajmila ovaj stan.

Jelena se u tom trenutku probudila.

– Tu si, ljubavi, reče.

Milan nije znao reći da li se obraća njemu ili svojoj ljubavnici. Bilo mu je teško zbog toga i izađe iz sobe. Jelena ostade ležati. Njezina ljubavnica pođe za njim.

– Hoćeš li malo rakije?, upita ga.

– Može, odgovori Milan s olakšanjem. Mislio je da neznanka u kući nema ništa osim voća i povrća.

– Imam i sira, ako želiš. Nije loš.

– U redu, reče on tupo gledajući u sobu iz koje je dopirala svjetlost.

Nagnuo se ne bi li kroz poluotvorena vrata vidio ženina stopala. Makar to.

– Evo rakije, reče ljubavnica i doda mu čašicu. I sebi sam natočila, pa ajde da nazdravimo. Za Jelenu!, reče ona.

– Ne, ne. Hajde da nazdravimo nečemu drugom. Nama, na primjer.

– U redu, reče žena. Za nas!

– Za nas, reče Milan kao da to ‘’mi’’ zaista postoji.

Asja Bakić ima 25. godina. Ljevičarka, pornofil, poliglotkinja, feministkinja. Poeziju objavila u desetak časopisa i čitala na nekoliko večeri poezije. Devedesetih je nastupala u sastavu bosanskohercegovačke juniorske stolnoteniske reprezentacije. Izučila novinarski i šnajderski zanat. Treba diplomirati književnost na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Tuzli, gdje je 1982. i rođena.