18.11.2004.

Vlado Bulić  

Pizdolizac

Sikira je sjedio na krmi kajića i lagano dodavao gas na penti. Ulazili su u uvalu. U istu uvalu u kojoj je mnogo stoljeća prije najokorjeliji dalmatinski gusar sidrio svoje brodove, a sada s tetovaže napravljene šivaćom iglom prijetio svima koji bi pogledali Sikirinu podlakticu.

– Oćemo ga izvadit? Ne može više! – pokušavao je Grce nadglasati pentu gledajući u tipa koji je plivao paralelno s kajićem.

– Ko mu jebe mater! Nek se utopi! – odvratio je Sikira i okrenuo ručku tako da je kajić zamalo prešao preko tipa.

Parkirali su u blizini diska. Tip nije imao snage niti da se izvuče iz vode. Grce je uletio prvi. Izvukao je tipa i prije nego što je tip stigao pošteno udahnuti, probio ga nogom u stomak.

– Nemoj ga po glavi! – zaurlao je Sikira, a onda sjeo na zidić i izvadio mobitel.

Kad je završio s razgovorom, ustao je, opizdio tipa nogom u stomak samo da provjeri u kakvom je stanju, a onda se okrenuo prema Grci.

– Koliko ste dosad prodali?

– Oko pedeset botuna i dvaest paketa brzine.

– Dobro je. Vrati se nazad, nađi Kalu i pribacite se na travu. Zatvorit ćemo se brzo, nek ji malo kala.

Grce je krenuo prema disku, a Sikira opet sjeo na zidić, izvadio kockicu šita i počeo rolati ne skidajući pogled s tipa koji je bezuspješno pokušavao ustati.

Deset minuta kasnije, ispred njega se parkirao policijski Ford iz kojeg je izišao inspektor Marin.

– Šta ima, rođak? Opet građanska uhidba? – rekao je cereći se, sjeo do Sikire i uzeo đoju – Oće se oni ikad opametit!?

– Drži. – Sikira mu je pružio kesicu s heroinom – Jebeš mi mater, morat ćemo stavit znak na ulazu u grad – NE ULAZI S HEROINOM!

Marin je stavio tipu lisice, zbuksao ga na zadnji sic i vratio se.

– Ko ti radi unutra? – nastavio je i kimnuo glavom prema disku.

– Ona dva majmuna, ka i inače.

– Slušaj, triba bi uhapsit jednoga. Lito je, jebiga i ima u stanici ovi šta su došli ka ispomoć pa bi in moglo postat sumnjivo. Nismo nikoga iz grada uhapsili ima misec dana.

– Nema problema. – Sikira je uzeo mobitel, a onda se okrenuo – Oš popit šta?

– Štok-kolu jednu.

Nazvao je Grcu.

– Alo... Alo... Makni se od zvučnika, konju!

– ...

– Dođi vamo i reci Mari da nan donese dvi štok-kole – prekinuo je.

– Pa kako si mi inače, rođak? – nastavio je Marin.

 – A kako... dobro, jebiga, ali pun mi je kurac više.

 – Čega? – čudio se Marin.

 Sikira je bacio đoju i kimnuo glavom prema tipu na podu.

– Svega ovoga... i diska i droge... Razumiš, cile te spike. Tija bi se sredit malo. Znaš ono, ka i ti, lipo imat familiju, i... znaš, Boga ti, to.

– To ti baren nije teško – govorio je Marin pokroviteljski, kao pravi stariji rođak – Samo moraš dobru ženu nać. One ti sve to uredu i da te ne pitaju.

– Znan, rođak, zato ti i govorin. Ova mala Mare mi se pari dobra.

– Konobarica ona?

– E. Znaš, otkad san je zaposlija, kuvaju je svi šta sidnu za šank, a ne da nikomu.

– Boga ti? – čudio se Marin.

– Baš san je gleda. Sve ove prije šta bi radile... jebale mater... svaka bi ostala noseća u po godine. A Mare... mirna, sluša, radi i ne da nikomu.

– Ženi to, Boga ti, šta se misliš onda?!

– A i ti, Isusa ti, ka da je to auto kupit! Pa govorin ti da mala nije kurbetina. I kako ću ja sad to... ne znan... govorit s njon... a još znaš šta se u mistu govori o meni... Eto, to mi reci kad si tako pametan! Bog ga jeba, mogu se na kurac nasadit... mala konta “krimalac je... pa šta će reć mater, šta će reć ćaća... pa...

Sikira se cijeli zacrvenio tako da je Marina čak bilo malo i strah. Svi su znali što se može dogoditi kad Sikiri uleti žuta minuta. Po tome je i dobio nadimak. Kad je imao šesnaest godina, u disku su ga napucala dva tipa iz Splita pa se vratio nakon pola sata sa sjekirom i rasturio im auto.

Smirio se kad je Vidio Grcu i Maru kako dolaze. Mare je samo ostavila piće, pristojno ih pozdravila i krenula prema disku.

– Dobra li je, srca ti Isusova! – provalio je Grce gledajući kako nestaje.

– Skuvat ćeš to pizdu materinu! – nervozno je odgovorio Sikira.

– Triba jon pasa kupit – rekao je Grce.

– Šta jon triba kupit?! – začudio se Sikira.

– Cilo vrime govori kako oće pasa, a rođendan jon je za dvaest dana. – govorio je Grce ponosno kao da je već spavao s njom. – Mirela mi rekla.

Sikira ga je pogledao kao da ga želi ubiti.

– Prikini o pizdarijan! – rekao je. – Sad će te Marin uhapsit.

– Zašto? – šokirao se Grce.

– Zašto? Zato šta dilaš, Gospe ti! – cerio se Sikira. Grce ih je samo zbunjeno gledao.

– Ne boj se – smirio ga je Marin – Samo tribaš prispavat tamo, da ispadne da san te uhapsija. Ima ovi litnji panduri pa da ne posumnjaju.

– A to, dobro. Je li odma ili...?

– Možemo odma, šta imaš uza se?

– Iman pet botuna i dva piza dima.

– Je li dosta? – pitao je Sikira.

– Je, rođak, ne brini – odgovorio je Marin, a onda stavio Grci lisice i odvukao ga do auta.

– Da nije šita, ja bi ujida ljude – govorio je Sikira pripaljujući đoju.

Stajali su naslonjeni na haubu BMW-a parkiranog ispod bora koji je izgorio u zadnjem požaru. Tu im je bio boks, u starom selu visoko u brdu iznad grada, blizu kule koja je gusaru sa Sikirine podlaktice nekad služila kao osmatračnica. Drogu bi Sikira dovukao iz Splita, spremio je u staru kamenu kuću, a onda bi je Grce i Kale u disku dilali na malo.

– Je li bilo problema na policiji? – nastavio je i dodao Grci đoju.

– Ma ništa, zapisali me i pustili... Ka, čekan suđenje.

– Je, sto posto – nacerio se Sikira, a onda se zagledao prema kanalu.

– Grce! – nastavio je – Koliko ima da ti s menon radiš?

– A ne znan... tri godine, četri... otkad san odjeba školu.

– I nikad me nisi prova zajebat.

Grce ga je pogledao u čudu.

– Sikira, koji ti je kurac?! Di ću tebe zajebat?! Da nije tebe, ne bi sad za duvan ima – zamuckivao je. – Sikira, čoviče, ja bi za te u vatru skočija.

– Znan, zato ću ti ostavit posa.

Grce se potpuno zbunio.

– Nemoj ka tele gledat – nastavio je Sikira. – Meni su tri i po banke i ne da mi se više jebavat s ovin. Povezat ću te s ovin tipovin u Splitu, ti š radit drogu, a Kale će vodit disko.

– Ali...

– Nemoj mi “ali”. Prijavit ću vas ka konobare da van ide staž i stvar riješena. I znaš pravila.

– Znan – nema horsa – vratio mu je đoju. – A šta š ti?

– Ja ću se oženit.

– S kin, Isusa ti? – Grcinom čuđenju nije bilo kraja.

– S Maron.

– Daj, sereš, Sikira! Šta ima ona, nema dvaest godina. A i...

– Šta “i”?

– Pa ne moš to skuvat da se na kurac nasadiš? Ni za opalit, a kamoli za oženit.

– Polako, najprije ću jon kupit pasa, a onda malo-pomalo. Doć će ona na moje, vidit ćeš – bacio je đoju. – Kupija san jutros knjigu o pasin, sad ću jon dat da izabere, a onda ćeš sredit to s onin tipon iz Dugopolja šta je Kali rješija pit-bula. Ionako mi je dužan uslugu.

Disko je po danu funkcioniralo kao kafić. Mare je na tacnu stavljala kolu i dvije kave, a Kale sjedio za šankom i buljio u nju.

– Šta gledaš! – rekao je Sikira odmah s vrata. – Ajde za šank, a ti Mare, dođi za stol vamo.

Sjeli su. Sikira je bio sav izbezumljen kao i svaki put kad bi joj bio bliže od dva metra.

– Ovi... ja san čuja da ti je rođendan brzo – počeo je.

– Je, Sikira.

– Ajde, Boga ti, ne zovi me tako. Lipo me zovi Ante, je li može?

– Može – rekla je zbunjeno.

– I ovi... čuja san da voliš pase.

– Pa... jesan.

– Evo, ja ću ti ga kupit za rođendan.

– Ma ne triba, molin te... – znala je što znači usluga od Sikire i bojala se toga.

– Najbolja si radnica šta san je ima u disku... Mogu ti baren za rođendan dar kupit.

– Ali ne triba... ne znan šta će mi ćaća reć kad pasa doveden doma. Ne triba... stvarno.

– Ma pusti ćaću sad. Ne uziman ga njemu nego tebi. Evo ovde lipo knjiga pa izaberi.

Izvadio je enciklopediju i otvorio je ispred Mare. Počela je listati i kako bi vidjela kojeg psa, osmijeh bi joj zatitrao na licu.

– Ali, ne triba. Stvarno ne triba – nastavila je.

– Ajde, ajde, vidin ti na licu da oćeš.

Nasmijala se.

– Ovoga – rekla je i uprla prstom u pekinezera.

– Pizdolisca?! Pa di š to nabavit, srca ti Isusova?! – govorio je Grce na rubu ljutnje. – Šta ću sad? Oću zvat ovoga iz Dugopolja?

– Pičku materinu ćeš ga zvat, jeben Boga njon i pekinezeru! Mislit će čovik da smo pederi postali – bjesnio je Sikira mrveći šit na zidiću ispred diska.

– Ne znan... Možemo mu reć da ti je za curu.

– Onda će mislit da san se zaljubija... To ti je još gore. Nek pukne priča o tomu, neće niko više tit radit s nami. To ti je ka da si na psihajtriju završija, niko ti ne viruje više – pripalio je nervozno.

– Sranje! – zaključio je Grce. – Možemo priko đanketa u Splitu. Ukrest će ga za sto kuna.

Sikira mu je vratio đoju, a onda se zapiljio u pod s glavom između ruku.

– Ma ustvari, znaš šta. Lipo kupi oglasnik i nađi pekinezera. Platit ćemo ga lipo i mirni smo.

– Ali...

– Nemoj mi “ali”, Bog ga jeba! Reka san da mi je dosta svi ti sranja. Pička mu materina, možemo baren pizdolisca sredit po zakonu.

– Koliko?! – zaurlao je Sikira za šankom u mobitel da su se svi gosti u prvom redu okrenuli i pogledali ga – Zna li on koliko je pet iljada kuna?!

– To je najjeftinije šta san naša. – čulo se iz mobitela – Inače je iljadu eura.

Potegao je štok-kolu do kraja.

– Dobro je, jebeš mu mater sad – smirivao se. – Kad š ić po njega?

– Nije još okotila. Tribala bi za desetak dana. Samo... triba dat odma pola. – nastavio je mobitel.

Sikira je razmišljao.

– Imaš dvi i po uza se?

– Iman.

– Ajde do čovika, snimi ga pa vidi sam. Šta ja znan, daj mu, ko ga jebe.

Kad je Grce izišao iz stana, odmah je nazvao Sikiru.

– Sve je sređeno. Tip je u redu.

– Jesi vidija kučku? – pitao je glas iz mobitela.

– Jesan. Nema greške. I kavu mu je žena skuvala.

– Šta, ima ženu?

– Ima. I dicu.

– Bit će dobro onda. Ae dođi vamo. Idemo u Split po robu.

Kad je zatvorio vrata za Grcom, Stipe se vratio u kuhinju i sjeo za stol. Još jednom je prebrojao lovu.

– Anita! – zaurlao je prema dnevnom boravku. Od tamo je izišla djevojčica od nekih desetak godina.

– Kupit će ti tata kompjuter – rekao je.

Djevojčica mu se sva sretna bacila oko vrata i počela ga ljubiti.

– Ajte sad ti i braco vratite pasa teti Mileni. Dosta ste se igrali.

Uzela je pekinezera i ona i mlađi brat su krenuli prema vratima. Čuo ju je kako govori “Kupit će nan tata kompjuter”.

– Mira, šta ti je? – okrenuo se prema ženi kad su klinci izišli. Prala je šalice od kave i šutila.

– Ništa.

– Nije “ništa”. Šta je? Opet te stra?

Počela je plakati.

– Pa je li moraš tako? – govorila je kroz suze. – Zašto ne možemo ka i drugi normalni svit? Istuć će te neko.

– A toga se ti bojiš – zagrlio ju je. – Ajde mi sad reci koga može istuć čovik koji kupuje pizdolisca?

– Može te na sud dat...

– Onda je budala. Više će ga troškovi doć.

– Znan. Ali molin te, nemoj više to. Ko Boga te molin.

– A šta ću, jebemu Boga?! – počeo se ljutiti. – Nisan ja kriv šta je firma propala! Di ću sad?! Ja san tokar, Boga ga jeba, ne mogu se sad ka konobar zaposlit. Ko bi me uzeja u pičku materinu!

– Pa ima i drugi poslova – i dalje je plakala.

– Pa radin, jeben in Boga, ali znaš li koliko dođe kompjuter?!

– Znan, ali pomalo, ne triba dobit sve šta zaželi.

– Nije to želja, Mira, Boga ti. Šta će danas dite bez kompjutera? Jebemu mater, ne moš više ni konobar bit ako ne znaš radit na njemu.

– Znan, Stipe – grlila ga je. – Ali bojin se. To je kriminal šta ti radiš.

– Ajde, nemoj se bojat – tješio ju je. – Sve će bit u redu. Evo, ovo je zadnji put. Vidila si momka. Mulac nema još devetnest godina. Šta nan on može?

– Jeba mu Isus mater, krvi ću mu se napit! Oću Gospe mi! – zaurlao je Sikira.

Onda se okrenuo prema Grci koji je u potpunom strahu samo sjedio na zidiću i gledao ga kako pizdi.

– Ulazi u auto!

– Di ćemo? – pitao je Grce totalno isparanoiziran.

– U pičku materinu! Eto, di ćemo! Idemo po pasa.

Pet minuta poslije, sjedili su u autu, a Grce je kreditnom na osobnoj radio dvije duge bijele lajne. Koka su vukli uvijek prije akcije, bilo da se radilo o sitnim dilerima horsa, utjerivanju dugova ili posjetama razbijača iz drugih gradova.

– Vozi mu do stana! – rekao je Sikira nakon što je ušmrkao i stresao glavom.

Smirio se nakon pet minuta. Uvijek bi ga od koke uhvatio neki čudni mir. Samo bi zapiljio u neku točku i zašutio. Osjećao bi kako mu neka čudna kugla raste u želucu, a kad bi narasla dovoljno velika, došlo bi do detonacije i Sikira bi se u milisekundi pretvorio u zvijer ispred koje bi se usrao i gusar s njegove podlaktice.

Grce je zato mlio sto na sat. Njega je koka pucala na nervozu. Srao bi bez prestanka, a kad bi bujica riječi dosegla vrhunac i počele bi raditi šake.

– Sikira, sori, jebiga! Kako san ja moga znat! Ka brat si mi! Volin te, u pičku materinu! Čovik mi je i kavu skuva! Ima i Gospu na zidu! Kako san moga znat, jebiga! Mislin, znaš, jebiga! Ono, normalan čovik! Ima dicu, jebiga! Razumiš!

– Dobro je, Grce, znan da nisi ti kriv – mirno je odgovarao Sikira buljeći u točku na šoferšajbi.

– Nisan kriv, stari! Normalno da nisan kriv! Pa ne bi ja tebe nikad zajeba! Čoviče, nisi ni ti mene nikad zajeba. Razumiš, sto puta smo se tukli skupa i nikad nisan biža! Razumiš, stari. Da nije tebe, ja bi prosija sad! Ti si duša od čovika, Sikira! Neš nikad zajebat! Znan ja tebe, stari! Sto puta smo skupa, ono, sve. I ono kad su pucali na nas. Razumiš, ja bi ubija za te!

– Znan, Grce, sve je OK. Smiri se. Idemo do čovika uzest pasa i stvar riješena. – Sikira je i dalje bio miran.

– E, normalno! Uzest pasa! Bila je skotna! Vidija san ja to kad san bija tamo, sigurno nije namjerno zajeba! Mislin, ne znan! Ali ono, normalan je čovik! Znaš, ima ženu! I dicu! Ono, sve ima, Sikira, nema greške!

– Sad muči i pusti mene da govorin! – rekao je Sikira kad su došli pred vrata.

Otvorila je žena i problijedjela čim ih je ugledala.

– Dobar dan – rekao je Sikira. – Došli smo po pasa.

– Nemojte ga, molin vas! – zaurlala je.

Gurnuli su je unutra i zatvorili vrata. Sikira je izvadio gan i uletio u kuhinju. Tamo su za ručkom sjedili Stipe i klinci. Prva je vrisnula djevojčica. Klinac je samo zbunjeno gledao u sve to.

– Di je pas?! – zaurlao je Sikira.

Stipe ga je samo pogledao, a onda drhtavim glasom rekao.

– Nemoj isprid dice, molin te!

Sikira ga je uzeo za ruku i odvukao u dnevni boravak. Grce je uletio u kuhinju. Žena je zagrlila klince i počela vrištati zajedno s malom. Klinac ga je samo nijemo gledao raširenih očiju.

– Ne bojte se! Neće on ništa! Ka brat mi je! Samo će pasa uzest! On je duša od čovika! Nemojte se derat! Molin vas, nemojte se derat!

Sikira je gurnuo Stipu nasred dnevnog boravka.

– Di je pas?!

Stipe se tresao kao šibica, a onda promucao.

– Nema pasa!

Sikira je detonirao. Najprije ga je drškom pištolja pogodio u čelo, a onda nastavio nogama. Po glavi, po rebrima, po bubrezima. Nije uopće gledao, samo je udarao. Kad se tip prestao micati, prebacio se na dnevni boravak. Najprije je uzeo televiziju i bacio je na tipa, onda video pa liniju. Na kraju je počeo tući nogama po staklima na ormaru, a kad je vidio da nema više šta razbiti, od bijesa je prevrnuo cijeli ormar.

Onda je stao i pogledao oko sebe. “U pičku materinu!”, samo je promrmljao i uletio u kuhinju. Tamo je Grce mahao ganom i urlao zajedno sa ženom i klincima.

– Prikinite se derat! Ubit ću vas, mater van jeben!

Povukao ga je za rukav. Cijeli se tresao.

– Idemo ća! Gotovo je – rekao je.

“Svi vanka!”, zaurlao je Sikira kad je ušao u disko. Stolovi su se jedan po jedan počeli prazniti. Zaključao je vrata.

Mare se počela tresti iza šanka, ali se nije usudila ništa pitati. Tišinu je razbio Kale.

– Šta je bilo?

– Ne pitaj nego motaj – rekao je Sikira. – Mare, daj dva dupla štoka.

Grce je sjeo za šank i tresao se. Koka ga je puštala i počinjalo je tupilo kroz koje mu je do mozga počelo dolaziti što je upravo napravio. Počeo je plakati.

Sikira je sjedio do njega i piljio u ogledalo iza šanka ponavljajući “A u pičku materinu!”

– Šta je bilo? – pokušao je opet Kale pružajući mu đoint.

Nije reagirao, samo je buljio u ogledalo i svako malo pogledavao prema Mari koja se uvukla u kut iza šanka i sjela na gajbu. I dalje se tresla.

– Mare – rekao je Sikira.

– Molin – promucala je.

– Oprosti, nisan ti uspija nabavit pasa – rekao je i uvukao dugi dim.

– Nema veze, Ante – rekla je.

– Ali nabavit ću ti ga. Obećajen ti to. Evo, samo zato šta sad nisi rekla Sikira.

Nije reagirala. Pružio je đoju Grci, ali ovaj se ponašao kao da ne zna gdje je. Samo je gledao u pod i plakao. Na postkoka-tupilo, nakalemio mu se strah i plakao je kao malo dijete.

– Ne boj se, stari, pazit ću ja na tebe – rekao mu je Sikira i zagrlio ga. – Jebi ga, usrali smo temeljito.

Zazvonio mu je mobitel.

– Brz si, rođak – rekao je u slušalicu.

– ...

– Je, u disku smo. Čekamo te.

Marin je ušao nakon desetak minuta. Bio je bijesan.

– Jeben ti Isusa, Sikira, Isusa ti tvoga jeben, šta ste napravili! Pa kako vas sram nije? Isprid dice ćaću tuć! Ti... ti nisi čovik, ti si zvir!

Sikira je samo gleda u ogledalo, a onda upitao.

– Šta je s dicon?

– Mali još rič nije progovorija. Moga bi i zanimit. Mala i mater su u šoku – pogledao je Grcu. – Di van je pamet bila, jeben van Gospu!

– Zajeba me, rođak!

– Znan, ali isprid dice, Bog ga jeba.

– Jebi ga sad! Usra san – povukao je još dim. – I... koliko nas čeka?

– Ne znan, jebi ga! Moli Boga da preživi. Onda je samo pokušaj ubojstva.

Pogledao je prema Mari. Sjedila je tamo i raširenih očiju slušala sve to.

– Ajde, dajte njima pištole da ih sakriju pa idemo – nastavio je Marin.

Najprije je izvukao Grcin, onda svoj i dao ih Kali.

– Mare, od sad si šefica diska – rekao je.

– Molim?! – rekla je u šoku.

– Dok se vratin, vodiš posa. Odredi sama sebi plaću.

– Ali...

– Nemoj mi “ali”. Pametna si, to ti je pizdarija.

Okrenuo se prema Kali.

– Čuja si šta san reka. Uvedi je malo u posa i pazi na nju. I... ne bude li kako san reka, najeba si kad se vratin.

– Dobro je, Sikira – odgovorio je Kale držeći ganove.

Sikira je onda uzeo Grcu za podlakticu, podigao ga sa stolice i zagrlio ga.

– Amo, stari! Nemoj se bojat, ja ću reć da nisi ništa zna nego da si samo iša s menon. Ajde, prikini plakat, jeben ti Boga, nisi pička!

Kale i Mare su ih gledali kako izlaze, a onda se Kale okrenuo i stavio ganove na šank.

– Evo, stavi ih sad ispod šanke pa ću ih ja posli odnit.

Ruke su joj drhtale dok je uzimala ganove. Na jednom je vidjela tragove krvi. Spremila ih je ispod šanka, a onda otrčala u WC. Izvadila je mobitel i nazvala mamu.