Slep
pravljen da radi u mraku
zbog gužve
izbačen na svetlo
ojačana stopala
ruka tri puta produžena
sa velikim prstom na kraju
da opipava
Gluv
pravljen sa zidom oko sebe
da radi u miru
zbog gužve
izbačen među ostale
upućen na njih
opipava zid
uči morzeovu azbuku
radi komunikacije
Trkač
pravljen sa točkovima umesto nogu
da bude brži
zbog gužve
ostavljen bez motora
da gura sam sebe
u krug
Gurač
pravljen da gura trkača
umesto motora
ruke mu ušrafljene u njegova leđa
zbog gužve
gura ga i tegli
van kruga
Mislilac
pravljen da misli
ima glavu
nema noge
ni ruke
zbog gužve
ništa ne može sam
osim da misli
Prorok
pravljen da nazre budućnost
sa svim udovima beskorisnim
sa glavom iskrivljenom u transu
sa zjapećim balavim ustima
sa promuklim glasnim žicama
zbog gužve
luta
neshvaćen
Ratnik
pravljen da se potroši
zbog gužve
da izgubi nogu
ili pola ruke
lako mu poture drugu
tuđu ili novu
da tada nastavi napred
do kraja
Dalek
pravljen da bude blizu
zbog gužve
pogrešno spojene žice
povremeno i jeste blizu
inače negde duboko u sebi
daleko van sebe
peva igra smeje se
plače urla
vrišti
Ostali
i milijarde onih
koji ih prave
zbog gužve
Bolovi
Glava boli
Neko je unutra
odškrinuo vrata
svetlost jača
Stomak boli
Srebro i led
Pod crnim zubima
pesak uglja
Grudi bole
Udara čekić
Kljun ptića
Probija ljusku
Tamna strana meseca
Neko je u mojoj glavi
ali to nisam ja
Neko nemotivisan
razočaran
malodušan
umoran
pesimista
i neverovatan psovač
Neko sebičan
i neko sam
Neko povređen
i osvetoljubiv
Neko ko se ne boji smrti
A mene krive
Zatvorenik
Znao sam da dolaze;
dočekao sam ih u tišini, uz vino i vatru.
Provalili su, mada je bilo otključano,
ščepali me, mada se nisam branio,
vezali me, mada me nisu ni pogledali.
Odveli su me u vlagu.
Bacili u okove.
Sprave za mučenje.
Sprave za mučanje.
Neću im reći.
Ja sam ostrvo
Izlazim pred sudiju
Vičem optuženom: Jesi li kriv?!
Odgovaram: Kriv sam!
Izričem presudu/Vičem osuđenom/Udaram čekićem: Smrt!
Kleknem pred dželata
Zamahujem sekirom
Odrubljujem glavu
Osvajač
Na povratku u kraljevstvo strpaše me u kontumac.
(Bojahu se da ću im opet oteti žene, učiniti njih nepotrebnim.)
Nepravedni zatvor nije mi pomogao.
Pogrešiše. Pustiše me.
Iskusnom, nije mi trebalo mnogo.
Uzeh šta mi pripada po iskonskom pravu.
Skiptrom svojim pokorih podanice.
Sve, osim časne sestre, duhovnice,
vampirice u haljini.
Prestupih.
Uleteh u košnicu među njenim nogama.
Duša se vinu ka nebu, blistavom ateisti.
San
Deda
kog sam nosio
u autobusu
u kom sam se vozio
moli me za pomoć
koju sam pružio
vozač
kog sam poznavao
pokušava da odvuče dedu
kom sam pomogao
deda se ljuti i kidiše pa prst
kojim me je držao
grizem
mekan je kao
vlažna piškota
koju sam pojeo