Odjebao sam sve frendove. Već mi mjesecima nitko nije došao. Jebiga, vutra je valjda postala mjerna jedinica za sve. Dobar dan od lošeg, prijatelj od pičke, dosada od očaja. Najgore od svega je kaj više uopće nisam uživao u njoj. Kužio bi da sam naduvan samo ako se baš ne bi mogao pomaknuti s mjesta. Cijela ta spika bila mi je jadna. Al kaj sad. Valjda čovjek mora nešto u životu raditi. Mora se negdje ići, o nečemu pričati, nekog zvati na telefon. Moj telefon bio je nijem već neko vrijeme.
Ljudi su govna, jebiga. Ja sam valjda isto. Kvart je otišao u kurac i nisam više htio imati veze s njim. Ove klince koji su sad na školskom ne poznajem. Tu i tamo prepoznam nekog koji je dolazio na fucu dok sam još brijao tamo. Slali bi ih po cigarete s deset kuna i dijelili šamare. Bili su klinci, jebiga. Sad imaju po sto kila mišića, trenerke i glupa, zla lica. Završili su srednju školu i sad čekaju neko silovanje ili neuspjelu oružanu pljačku da ih povede u svijet odraslih. Ja sam propustio te vlakove i sad sam plutao u prostoru i vremenu. Kad sam završio srednju, a to je jebemu mater bilo prije skoro pet godina, upisao sam upravno pravo. Nisam znao kaj bi sa sobom. Niko nije znao. Žileta su starci natjerali da upiše taj faks. Kao lagan je, traje samo tri godine i imaš neku školu. I upisivali su milijardu ljudi. Ko je htio platit mogao je ići. Bolio ih je kurac. To mi je bilo ok jer je i mene bolio kurac. Na kraju nas je devet iz kvarta upisalo upravno pravo. Došli smo jednom svi zajedno na faks, te prve godine. Ko prave seljačine s kvarta, onako plemenski. Svi u bijelim tenisicama i trenerkama. Izgledali smo ko banda jebote. Hodali smo kroz hodnike te stare zgradurine i brojali podsmjehe pičkica u pederskim džemperima. Ukrali smo tri mobitela i četiri para sunčanih naočala taj dan. Nismo se više pojavljivali. Bar ne grupno. Mislim da je Žile položio engleski taj semestar pa smo ga jebali u glavu. Di si ser Žile, evo ide Churchill i te fore.
To je bilo jebeno vrijeme. Te dvije godine dok smo još administrativno bili studenti. Bio si član neke institucije, bar na papiru. Kad bi sreo nekog i kad bi te pitali šta ima, mogo si reć da si neki student. U stvarnosti nisi bio ništa i bolio te kurac. U to vrijeme su mi se starci razveli pa mi je i to išlo na ruku. Preselio sam se babi u podrum. Premjestili smo se sa igrališta kod mene. Deda je došao iz Like ili Bosne u kvart prije pedeset godina. Radio je u Končaru, kupio plac i u slobodno vrijeme sam gradio kuću. Kad je imao godina ko ja sad, imao je dijete, trudnu ženu, posao i prvi kat. Ja živim u podrumu te kuće. Kad je stari napumpo staru, deda je na istom placu, pet metara od svoje kuće, napravio još jednu. Za nas. Onda je umro.
Stara je otišla, valjda da i ona ne umre tu na kvartu. Stari se prvo vukao po kući ko ranjeno pseto onda je otkrio novu mladost. Slušao je ploče od ejsidisija i učlanio se u neki moto klub. Vozao se sa svojim debelim, sredovječnim frendovima po Zagorju, jeo grah iz kotlića, gutao pivo i gledao striptizete s klamidijom. Smisao života, kajjaznam.
Ja sam uspio izmanipulirat ono malo pažnje i osjećaja krivnje koji me je dopadao i preselio se babi u podrum. Baba i deda štedili su cijeli život. Nisu išli na more, krpali su staru odjeću, uzgajali kokoši i održavali vrt da uštede na hrani. Kad bi ih firme natjerale da uzmu godišnji, deda bi radio na kući, a baba čuvala djecu i čistila po kućama. Sad je imala skoro osamdeset godina, šezdeset tisuća ušteđevine i nikog osim mene. Kao poklon za maturu dala mi je dvije tisuće eura i obećala još dvjesto svaki mjesec dok studiram. Koliko ona zna, još sam student. Trebalo mi je pet godina da postanem komercijalist. Pao sam četvrti razred i nije mi se dalo više ići u školu. Zadnji razred završio sam u večernjoj i radio u videoteci za neku siću. Tema maturalnog rada bila mi je Marihuana. Kopirao sam dva članka s interneta. Kasnije sam skužio da je jedan pisan u ženskom licu, a drugi na srpskom jeziku. Nitko nije skužio.
Od para koje sam dobio od babe uredio sam si podrum. Kupio sam si vrhunski komp i telku. Prenio sam tepih, stol i kauč-krevet iz svoje sobe. Bed je samo kaj nemam WC pa pišam u kantu na stepenicama. Jedini sam u ekipi tad imao redovnu lovu. Nisu sad to bile neke pare, al jebiga, nije da sam imao neke troškove. Uglavnom sam trošio na vutru. Znao sam tu i tamo otić do birtije, a onda sam i to prestao.
Otvorio sam račun na stranici za online poker. Išlo mi je solidno. Uplatio sam sto eura i kroz mjesec dana igre došao sam do dvjestopedeset. Čak sam pročitao i knjigu o strategiji u pokeru. U početku sam igrao po par sati dnevno, ništa posebno. I ostali su igrali. Znali smo ući za isti stol i varati. Ono, kad bi netko imao jebenu ruku, poslao bi poruku ostalima pa bi pumpali pot na smeće od karata, a glupi Rusi i Kinezi bi pratili. Neko od nas bi pokupio brutalan pot i onda vratio ostalima uloge.
Jedini sam imao svoju buksu, pa se ekipa skupljala kod mene. Počeli bi dolaziti oko tri popodne.
Skuhao bi nesicu na električnom kuhalu i smotao pljugu. Igrali bi PES na Sonyju i pratili kladaru na Internetu. Ljudi su dolazili i odlazili. Sami bi ulazili jer sam imao odvojen ulaz. Netko bi donio za pljugu, netko bi donio bombu pive i tak. Oko dva ujutro bio bi mrtav. Često bi zaspao u odjeći dok bi netko u pozadini još igrao plejku. Ujutro bi se probudio, na stoliću napipao ostatak neke pljuge od sinoć, odigrao koju partiju pokera dok opet netko ne bi došao i onda sve ponovo. Praktički nisam izlazio iz podruma. Bilo mi je jebeno.
Vrijeme je prolazilo i vani su se stvari mijenjale. Nisu to bile neke velike stvari. Prvo kaj se kužilo je da je nestalo love. Meni je i dalje bilo dobro. Baba mi je i dalje redovno davala, a nešto bi i zaradio na pokeru. Drugi nisu baš bili te sreće. Valjda su im starci skužili da od faksa nema ništa, pa su ih počeli rezati s budžeta. Imali smo već po dvadeset i koju, jebiga. Dolazili bi nervozni i sve bi rjeđe donosili svoju vutru. Ja sam za sebe uvijek imao pa su žicali. Došli bi na kavu, sjeli na kauč, gledali me očima gladnih kerova i čekali da smotam. Išlo mi je to na kurac ali sam na kraju uvijek popustio i smotao.
Žile je prvi najebao. Stari mu je popizdio i zaposlio ga u svojoj vulkanizerskoj radnji na blagajni. Morao je nositi uniformu i neku pedersku kapicu. Izgledao je ko pička. Dolazio je sve rjeđe, a onda je napumpao Maju i skroz prestao dolaziti. Na svadbu je zvao samo Želju koji je živio odmah do njega. Žile je bio samo prvi. Drugi su se počeli zapošljavati po benzinskim pumpama i skladištima. Labud je konobario u Patriji. Dolazili su sve rjeđe i kasnije. Bilo je dana kad nitko ne bi ni došao.
Nije mi to toliko smetalo jer su mi ionako išli na kurac. Postajao sam sve nervozniji. Stalno sam imao osjećaj kao da sam gladan ali da mi se ne jede. Mislim nije u pitanju bila hrana. Onako, više općenito.
Počeo sam više igrati poker na Internetu. Sad su svi imali neku lovu, ali su se i dalje štekali s vutrom. Valjda bi popizdili na poslu pa bi vikendima išli po partijima gdje bi se kurčili i spizdili sve na cugu i mrmu. Dan poslije došli bi do mene staklenih očiju i žutih lica. Čekali su da ih spasim pljugom i crkavali po podrumu. Ufurali su se u tu spiku s mrmom i spidom, a ja sam im služio ko bankomat za vutru. Bili su jadni. Jednom su me nagovorili da izađem s njima. Išli smo u neki prljavi skvot gdje su neki smrdljivi likovi puštali dubstep. Cijelu večer sam šutio, gulio pive na stepenicama ispred, motao pljuge i gledao kako ih namrmane odjebavaju studentice iz provincije. Iz nekog razloga, ja sam njima bio smiješan.
Poker mi je išao dosta dobro. Vrtio sam se oko tisuću eura, iako sam svaki mjesec skinuo oko sto sa računa. Koliko god bio dobar, nisam mogao preći tu hiljadu. Više nisam ni mogao dići na minimalnim ulozima. Trebao sam još barem dvije hiljke, ako sam mislio uzeti neku lovu. Morao sam se nečim baviti, a ništa mi drugo nije padalo na pamet. Počeo sam igrati oko deset sati dnevno. Svi su prestali igrati osim mene. Popizdili bi, išli all i spušili svu lovu. Nisu imali disciplinu, jebiga.
Sad mi je već skroz smetalo kad bi neko došao u podrum na kavu. Nisam se trudio ni pozdraviti. Sami bi se pustili unutra, a ja ne bi ni podigao pogled s ekrana. Užasno su mi išli na živce. Nisam ih više htio častiti travom. Ko ih jebe. Samo bi sjedili i jedini zvuk bio bi klikanje miša i zvuk čipova za poker iz zvučnika. Čekali bi neko vrijeme da smotam, a kad bi skužili da od toga neće biti ništa, nadurili bi se i otišli. Bilo je i par verbalnih sukoba. Kao, ja sam pička.
Ništa me od toga nije jebalo. Duvao sam i igrao. Zaključio sam da ako mislim biti ozbiljan, moram dati sve od sebe. Htio sam prodati plazmicu i plejku. Ionako su samo skupljali prašinu. Ponudio sam ih Mecu od kog sam rješavao tuftu. Ponudio mi je dvjesto grama i ja sam prihvatio. Nema veze, trebalo mi je i to. To mi je bilo dosta za mjesec i pol. Pitao sam babu da mi uleti s dvije hiljade eura, da mi treba za vozački. Dala mi je bez puno priče. Stari se u međuvremenu spanđao s nekom debelom bajkericom iz Krapine i svaki slobodan sat provodio vozajući se s njom po bregima. Ja sam bio jedino živo biće s kojim je baba još imala kontakt. Većinu vremena ležala je u krevetu i gledala Sudnicu na televiziji. Kad sam ju pitao za lovu, dogegala se do kredenca u kuhinji i iz pohabane Biblije izvadila novčanice. Čekao sam da zaspe, popeo se gore i pokupio ostatak. Imao sam dvjesto grama i skoro četiri soma eura.
Kupio sam par stvari kaj mi je trebalo. Gajbu Red bulla i to. Zatvorio sam se u podrum i igrao. Bilo je dosta zajebano jer su za stolovima s većim ulozima igrali bolji igrači. Profići. Za stolovima s manjim ulozima uglavnom su bili amateri koji bi zabušavali na poslu i igrali poker. Bilo ih je lako sjebati. Samo si morao biti strpljiv i na kraju si uvijek bio u plusu. Sada sam igrao uglavnom protiv Kineza-robota koji su živjeli od pokera na Internetu. Svi su znali sve cake. Uglavnom je odlučivala čista sreća. Morao si imati ozbiljan skill, ako si mislio uzeti lovu. Igrao sam šesnaest, sedamnaest sati dnevno. Ustajao bi samo da pustim dostavljača s pizzom. Prema licima dostavljača kužilo se da podrum smrdi. Ja nisam osjetio ništa. Donio sam kantu u sobu da ne moram prekidati svaki put kad bi mi se pripišalo. Prolazili su dani, a ja sam se dizao i padao. Nisam mogao stalno igrati prema matematičkim pravilima. Svi su igrali po tome. Morao sam igrati i na psihu, a to nije tako stabilno kao matematika. Gubio bi i dobivao puno, ali nikad nisam otišao puno dalje od početna četiri soma. Bio sam zalijepljen za ekran. Činilo mi se da ću se na mjestu srušiti, ako ne odigram sljedeću ruku. Spavao bi za stolicom tek kad bi baš pao u nesvijest. Jednom sam u snu pao sa stolice i razlio kantu po podrumu. Nisam imao snage čistiti. Otvorio sam jedini mali prozor i nastavio igrati.
Nisam znao što bi napravio u slučaju da dignem neku veću lovu. Nisam zapravo o tome ni razmišljao. Taj novac bio je zapravo samo brojka u kutu ekrana. Nekad veći, nekad manji. Dok je bilo brojeva u kutu, mogao sam igrati. Imao sam smisao. Ne znam što bih radio sa sobom, ako bi zbroj došao na nulu. Ni o tome nisam razmišljao. Kada bi uzeo ruku, nisam se radovao zbog novca. Ionako ne znam na što bi ga potrošio. Ništa mi nije trebalo i ništa nisam želio. Radovao sam se jer sam znao da ne moram još prestati. Nisam više pratio vrijeme. Pratio sam samo broj u kutu ekrana.
Jedno jutro baba me uporno zvala na mob. Nisam se mogao javiti jer sam bio u sred ruke. Bio sam big blind, a u ruci sam imao kralja i osmicu trefu. Uvijek sam imao sreće s kraljevima. Sakrio sam se iza blinda i čekao. Neki Rus je digao tristo eura. Očito je imao veliki par u ruci. Pratio sam. Koju minutu poslije, kvartom je prošla sirena hitne pomoći. Nijedan tab osim pokera mi nije bio otvoren, pa nije moglo dolaziti iz zvučnika. Na turnu se okrenuo kralj herc, desetka i dečko tref. To je bilo jebeno. Imao sam par kraljeva u najgorem slučaju i čekao bilo koji tref za boju do kralja. Čuo sam otvaranje vrata kapije i ljude kako šeću po dvorištu. Rus je dizao šesto eura, a meni su curile sline. Nisam se još moro odati. Pratio sam, a Kinezi botovi su foldali. Čuo sam da netko zvoni na vrata kuće. Okrenula se duja tref. Sad bi Rus mogao pomisliti da sam čekao boju pa sam čekirao. Nasjeo je. Htio me istjerati iz pota i dizao za tisuću dvjesto. Zvonjava vrata je prerasla u lupanje, a onda se čulo kako netko razbija ulazna vrata. Uplašio sam se. Soma i dvjesto eura, a već sam uletio s devetsto. Kad bi izgubio ovu ruku, ostao bi na sići s kojom bi mogao igrati samo partije s nižim ulozima. Ruka mi se tresla dok sam plaćao. Iz kuće se čulo lupanje i dovikivanje. Zadnja karta se okrenula. Desetka karo. Rus me diže na all in. Zvukovi iz kuće preselili su se u dvorište. Čuo sam škripu točkova nosila po šljunku. Glasovi koji su se dovikivali zvučali su panično. Nisam znao što da radim. Vjerovao sam da sam jači, ali uvijek je mogla biti navlakuša. Želi me izgurati iz pota. Al opet. Mogao je u ruci imati dvije desetke ili dva dečka. Ubio bi me sa full houseom ili pokerom. Čuo se udarac vrata kombija. Vjerojatno hitne. Meni je udaralo srce. U kutu se pojavila štoperica i odbrojavala sekunde koje imam da povučem potez. Morao sam ići all in. Hitna je upalila motor i sirenu. Kliknuo sam all in i zažmirio