#440 na kioscima

26.1.2015.

Beatrica Kurbel  

Unutar svega


Šu(š)ti

Ispričala sam mu pokoju priču o stanu.

I rekla mu da ne gleda u pod

jer ga se sramim.

Doć će ionako novi,

onaj s godovima.

Rekla sam mu za susjede prekoputa

koje neću više gledati

kad stavim zastore.

I onda smo stali

Nasred izdužene sobe

i propela sam se na prste

Jer i jest prvi put

da je lijepo zašutjeti u ovoj sobi

i skrivati dlanove drhtavce

u pukotine na podu...

Zato sam mu napravila sok

od šumeće tablete

i pustila ga da spava.

Mirno

unutar svega.



(Ne)mir

U grlu imam užarenu špekulu

koja golica

i ima okus po čipsu od paprike

i ne pada pod silom teže

na pluća

dlanove

u trbuh.

Ionako,

više nismo nervozni.

Zato ona stoji mirno

i sprema se otkotrljati

do tebe,

u pripadajuće

u lijepo svojatanje

u tri ujutro

kad prvi put zijevneš

i podmetneš

svoje rame.



Na Maksimiru

Uvlačim stomak

i okrećem lijevo rame.

Pritajim se tako

do tvog mirisa

koji uspavano

čeka prvi jutarnji alarm.

Uvlačim stomak

jer tvoja ruka

ne bi se usudila pogoditi

što sam upravo pomislila,

a strašno je,

toliko da,

usklađeno dišemo.



Srijeda

Fališ.

Sutradan.

A glas se pamti sve tiše

već prvu večer,

prije četvrtka.

Pa se zapitam,

što smo jučer radili u ovo vrijeme?

Smijali se.

Karlovačko i višnjevača.

Zavolio si moj kvartovski kafić.

To priznaješ.

Olako.

Drago ti je što smo došli.

Ovako pričali

gledali se za okruglim stolom

uz par desetaka tragova na koži.

Komarci su danas podivljali.

Pričali smo i gledali se

za okruglim stolom

žutog kafića.

Karlovačko i višnjevača.

Moje se da ispiti u dva gutljaja

u slučaju

da se trudiš

požuriti nas

u tiho.



Priznanje

Ovo je tvoja strana

kauča

rečenice

neba.

Sve sam strpljivo upakirala

u šuškavi papir

i u sebi svašta obećala

praznovjerno

Ništa nisi čuo.

Poljubac u obraz

rame

moje

tvoje

desno

zaglušio

je oboje.

preuzmi
pdf