Kiosk civilizacija

Nove domovine

Nove domovine

Beskrajni tehno

Dok se slike mešaju

Automobilska vožnja

Beskrajni tehno predeli

Beskrajne tehno planine

Električne vile Raviojle

Nedostupne preko mobilnih telefona

Džabe neko piše poruke

U automobilskoj vožnji

U tehno predelu

Gore tehno požari

Sve je zapaljivo

Zapaljeni kamenovi

Svetlosno se smeju

U tehno predelu

Iznenadni fluksusi

Zanesenih nomada

Od domovine do domovine

Od sajta do sajta

Tišina je zapaljiiva

Automobil je utišao motor

Točak prolazi pored bankine

Oponaša serpentine

Uvek zna kuda dalje

Uvek prolazi

Uvek fluksusi

Ultimativni protoci

Serpentine ubijaju

Svetle tehno kanjoni

Hidrocentrala puni strujom

Tehno muzika se čuje.

A ja sam tu.

Jadni, mali intelektualac.

Drug mi ide u manastir,

U brdo.

Ti i ja smo djeca velegrada

Ti i ja smo deca velegrada

Pored reke podno simulakruma

Odrasli smo pokraj crno-belih  TV aparata

I uskočki uskočili

U virtuelnu stvarnost

U gradu postoje apoteke

U gradu postoje kartoteke

Kartoteke velikih ustanova

I svetlosni otrovi.

A gde smo mi? Urbani izdanci

Sa rubnih područja

Otac naš

Prevozio je lubenice

Od pijace

Do pijace

Vozio je

Kroz ulice velegrada

A ti i ja

Lezali smo u njegovom kamionu

Neke noći smo proveli

Na trosedu

Ispred crno-belih televizora

Sami u stanu

Dok je on radio

Gledali smo seriju

O mladim delikventima

Koji su prepušteni

Urbanoj puštoši

A otac je vozio

I prevozio

Od pijace do pijace

Majka nam je umrla

Za dva meseca

Na materici

Tumor je pokosio

Sećaš li se

Onog dana

Kada smo je posetili

U kliničkoj sobi

I kada smo se smejali

A onda pobegli

Iz smeha u avanturu

Iz avanture u simulakrum

Crno-belog ekrana

Koji je površina

I nema dubinu

Uvek bi legli na trosed

Uskočki bi uskočili

Uključili crno-beli televizor

I zagrevali bi hladne nogice

Ispod toplog ćebeta.

Kiosk civilizacija

Šta fali kiosku

Na uglu naše ulice

Prošli smo one kišne večeri

Skupocene reklame

Mnogi ljudi

Žive od civilizacije

Civilizacija je sve

Kiosci, trafike

I telefonski brojevi

Možda je đavo

U grad ušao

I telefonski broj promenio

Sad se završava

Sa tri šestice

Tako je zahtevao

Veliki magnat

Broker na berzi

U svojim humanitarnim naporima

A kiosk

Usamljen stoji

U našu ulicu

Svaki dan ulazi

Snabdevaju nas civilizacijom

Opseg naše civilizacije

Staje u jedan kiosk

Neko rukovodi

Svakodnevno globalizuje

A ti i ja

Brojevi telefona

Menjaju naše brojeve

Ničeg drugog nemamo

Osim kioska, trafike

Na uglu naše ulice

Skontali smo svet.

Okrenimo broj.

Da se čujemo.

Soba

Pre nego što se upoznamo

I počnemo da četujemo

Preko INTERNET krstarice

Jedno preliminarno pitanje

Za tebe naravno.

Da li je kompjuter

Nama bogom dan

Ili je to sprava

Starog dobrog lucifera?

Pitanje je tako jednostavno.

Zamislimo na primer

Da sam ja Faust

A da je gotska soba

Prepuna elektronskih čipova

U kojoj doktor

Celu noć surfuje po sajtovima

Priključen na kablovski Internet

Dvadeset i četiri časa dnevno

I ne mora da gubi živce

Zato što ne može

Iz prve da se konektuje

Pretražio je mnogo sajtova

A đavo mu se javlja

Na vratima sajber sobe

Maše repom

američki zlatni retriver

Kroz Valpurgijsku noć

Uz pomoć YAHOO pretraživača.

Da li sam već samim izlaskom na sajt

Sklopio pakt sa luciferom lično

Ili je globalna mreža

Uvek ona sila

Koja čini zlo

Ali uvek  želi dobro.

Može li se

Slika nage Margarete otvoriti

Ili mi je zato potreban

Jači modem

Za porno sajtove

Četvrto nebo

Ona dva nesrećnika mala Roma

Nađena u jedno jutro

Smrznuto ugušena

U zamrzivaču restorana studentske menze

Sahranjena na jednom velikom groblju

Daleko od grada.

Gradonačelnik  je prisustvovao sahrani.

A nad gradom

Nešto se otvorilo

Pojavilo se četvrto nebo

Tvrđava se urušila

U samu sebe.

www.elifas.com, www.vivald.com, www.sofar.com

Bijaše čovek u United States of America

I taj čovek bijaše dobar i pravedan

I bojaše se Boga

I uklanjaše se oda zla

Dok je radio

Kao čistač parkinga

Pored jednog instituta

Za eksperimente sa genetski modifikovanom sojom.

Čovek imadjase  ženu

I rodi mu se sedam sinova i tri kćeri.

Imao je i kuću

U južnom predgrađu Detroita.

Pravi American Dream

I sinovi njegovi sastajahu se

I praviše žurke kod kuće

Svaki svoga dana

I slahu te pozivahu

Tri sestre svoje

Da jedu i piju sa njima.

I sastahu se Gospod i sotona

Na jednom malom ostrvcetu

Nekoliko nautičkih milja

Udaljenom od Havane

Uz zvuke Cesarie Evore

I Gospod reče sotoni:

Otkuda ideš?

Sotona odgovori:

Pohodih zemlju zvanu

UNITED STATES OF AMERICA

Najviše sam se zadržao

Na institutu za eksperimente

sa genetski modifikovanom sojom.

Jesi li video čuvara parkinga

Nema onakoga čoveka u Americi

Dobra i pravedna

Koji se boji Boga i uklanja se oda zla

Radi po četrnaest sati dnevno

A uz to

Kad dođe kući s posla

Gleda bejzbol utakmice

- upita Gospod sotonu.

A sotona predloži Gospodu:

Uvedi recesiju u Detroit

U automobilsku industriju

Isprazni parkinge

I ostavi ga bez posla na ulici

I dotakni se svega sto ima

Psovaće te u oči.

A gospod reče Sotoni:

Tada bih morao da kaznim na desetine hiljada,

A ne samo njega, pojedinca

Danas je drugo vreme

Nema  više pojedinaca

I da je Jov živ

Bio bi post-modernista

U svakom trenutku spreman

Za jedan Internet surf

Evo, sve što ima neka je u tvojoj ruci

Samo na njega ne diži ruke

I ostavi mu jedan mali

Bil Gejtsov računar

I u njemu modem.

Posle tog razgovora

Đavo je odneo šalu

Uzeo čoveka pod svoje

I sve mu izgibe

Kuću tajfun odnese

A sinovi i kćeri umreše

Što od side i antraksa

Što u terorističkom napadu na kule bliznakinje

Direktor instituta

Na najsuroviji način

Uruči mu radnu knjižicu

I čoveka sabiše

I proteraše iz Detroita

Preko reke

U  Vindsor

U drugu državu

U  jednu malu vikendicu pored  jezera

I priključiše ga na Internet

A tri sajta čuše šta ga zadesi

I dođoše  svaki iz svojega linka:

www.elifas.com

www.vilvad.com

i www.sofar.com

Počeše sa njim da četuju

I on polako

Virtuelno ali sigurno

Preživljavaše jovovske muke

I znao  je

Da kad izađe iz virtuelne stvarnosti

Bil Gejts će roniti krokodilske suze

A on

Sam u sobi

Na jezeru u vikendici

Popiće nes kafu

I potražiće humani zatvor

Sigurni stančić po podstanarskoj ceni

U kome će sve svoje

Možda virtuelno povratiti

I ponovo ići na bejzbol utakmice

A jovovske muke

Popadaće kao kraste

Po raznim sajtovima Interneta

A može da bude i obrnuto

Čovek će sedeti skrhan na stolici

I niko mu ništa neće povratiti

Pa čak ni na njegovu E-mail adresu.

Užarena pesnička hartija

Propade mu poslednja šansa

Da objavi knjigu pesama

I dobije književnu nagradu

U sklopu psiho-terapije

Doktor je dohvatio njegove pesme

I ponizio ga

Šta je ovo?

Kakvo je ovo sranje?

I ti si mi neki pesnik

Jebem ti poeziju

Da bi zatim

Zgrabio rukopis

Plamenom upaljača oblizivao njegove rubove

Poigravao se hartijom

I pritisnuo

Crnu papučicu

Crvene kante za smeće

Ispod lavaboa ordinacije

I užarenu pesničku hartiju

Bacio u nepovrat

U pakao gradske deponije

Propade mu trista evra

Tolika je bila

Visina književne nagrade

A onda

Kada je izašao iz bolnice

I dok su se kresali

U  krevetu njihove gasonjere

I on i njegova nevenčana

Portabl jebačica

Sa kojom živi gotovo tri godine

Pokušavali su da se sete

Zaboravljenih stihova.

- Konju jedan, ludo moja

Onaj tvoj psihoterapeut

Nas uništi

Bacio je tvoje pesme

Spaljene u kantu za đubre

I navrzao se na nas

Kada sam zatrudnela

Nagovorio me je da abortiram

Kao imam muža bolesnika

I nismo sposobni da gajimo dete

Koje bi genetski bilo sjebano.

Pa mi je posle sredio

Nelegalni abortus

Za debele pare

Naš plod

Intelektualni zametak novog Harry Potera

Završio je u sterilnoj kanti

Za abortirane otpatke

Baš kao i pesme.

Zar ne vidiš

Oni te uništavaju

Tvoj drug pesnik

Preporučio ti neuropsihijatra

Kada si imao krize

Da te eliminiše iz javnog života

I kada si me zatvarao

Na hladnu terasu

Pri minus pet stepeni celzijusa

I kada si hteo

Da mi pri jebanju u picku

Turiš antenu  mobilnog  telefona u čmar

Imao si napad tvoga ludila

To je bilo pre tri godine

Naš sin bi sada već skakutao

A u budućnosti bi

Mali Harry Poter

Obilazio svete hamburgerije

Po stambenim blokovima.

Svet na plastično rasklapanje

Treba nam samo jedna zaravan na planini

Da rasklopimo plastično stolice

Raširimo suncobrane

Stavimo žicu na kamen

I počnemo da pečemo roštilj.

A onda,

Mogli bi i da razapnemo šator.

U stvari,

Treba nam malo veća kuća da letujemo.

Nešto kao kamp-kućica

Ali na rasklapanje.

Možda će nam jednoga dana

Biti potrebno više kućica

Nešto kao kamp-naselje

I sanitarni čvor u njemu.

A zatim, možemo da se igramo

Pa čitav grad da rasklopimo

I kuće i škole i puteve

A onda

Crkve, džamije, katedrale

Šta nas košta

Upakovan materijal za rasklapanje

Donećemo kamionima

Nije glomazan.

I puške mogu biti na rasklapanje

I topovi i tenkovi

Pa čak i avioni

Ništa nije glomazno

I šta onda

A šta imamo?

Imamo reke, mostove, ljude

Imamo i dabrove

Koji grade brane.

Pitanje za decu u vrtiću:

Šta nam još nedostaje?

- Pornografija! – sva deca u  glas

Dobro

Imamo mi i trafike

Na rasklapanje

U izlozima trafika porno-novine

A onda

Šta još možemo da rasklopimo

Vozove

Linije noćnih metroa

Metro izlazi iz dubine na zaravan

Imamo jednu zaravan

Šta nam je potrebno

Tri zaklana čoveka

Zaklana  noževima na rasklapanje

Jednog crnog, jednog žutog, jednog belog

Da bi upotpunili sliku multikulturalizma

Razglednicu sa dalekih ostrva.

To ti je život na rasklapanje.

Vredelo je šetati do jutra

Jednog jutra sam se našao

Na mostiću iznad šanca

Između dva carstva

Koja ću tek kasnije  pomenuti

Bilo je šareno i jutarnje

Svi pokreti

Tako raznobojni

Monotoni

Puni života

Jedan isti ritam

Šanac pun života

Pun plastike

Pun mrtvaca

Pun eksera

I saniteta

Nisam znao

Da li mogu

Da počnem da razmišljam.

Je li je ovo estezis

Ili anestezis

Kolone ljudi nekuda su marširale

Sunce je sijalo i u sebi sadržalo

Puno  sintetike

I upozorenja da se mladi ne drogiraju

Na majicama

Igraj za zivot, droga ne

U vise boja

Razlicito su bili obučeni

Nije bilo uniformi

Kompjuteri i tehnika

Kreirali su ambijent

Moje nove domovine

Između dva carstva

Na tvrđavi bilo je

Jako puno nivoa

Ali preko mosta

Plava policijska marica

Bila je hit

Rekvizit švenkovanja

Napadne slike masovne kulture

Koja sisa majčino mleko

Iz iste sise

Kao totalitarno društvo

Spektakla aveti

Omasovljenog simulakruma

Moga personalnog asistenta

Nekad je umesto simulakruma

Stajala tvrđava sa puno hodnika

Šuplja kao frula

Razni zvuci su se čuli

Sve je kontrolisala tehnika

Plava reka je tekla

Pored tvrđave

I nije puno marila za simulakrume

A most kojeg je  tehnika dotakla

Tehnika koja je kontrolisana iz Avaksa

Tonuo je u reku

I ja sam išao

U bujici ljudi

Nikog nisam poznavao

Pišao sam pored drveta

I tražio izlaz

Bio sam usamljen

Puno ljudi oko mene

Možda je žurka

Precizna kao tehnologija Avaksa

Tehnologija se ovog puta tehnicirala

Pronašla mesto

Između Otomana i Hazburgovaca.

Siniša Tucić rođen je 1978. godine u Novom Sadu. Knjige pjesama: Betonska koma (1996) i Krvava sisa (2001). Objavljivao je u časopisima Magnet, Transkatalog, Ovdje, Stanje stvari, Književni magazin, Polja... Diplomirao na Filozofskom Fakultetu u Novom Sadu (Odsjek za srpsku književnost i jezik). Jedan je od osnivača Centra za novu književnost – NEOLIT. Živi u Novom Sadu.