Željko Jerman  

Egotrip - Lijepa tuđa Domovino...

kolumna

Je, da, tko zna(?)... da mi vjeroučitelj i pipač pipica iz matične moje crkavele sv. PETRA, za koju mi ni dan danas nije jasno... jel je u Petrovoj ili Vlaškoj ulici(?), nije zgadio bakin stolnjak to jest mantiju, morti bi dogural do položaja samog pape, odnosno kako Slovenci ljepše vele... papeža. Možda bi bio tko zna koji po redu Svetli očka JANEZ, odnosno Ivica, a uz to si dodao i neko drugo nadimče, ak hijerarhija crvenkapica dopušta; sigurno bi si nadopisao tipično VELEhrvatsko ime, jer ništa ne ljubim kao što ne ljubim donedavno mi LIEPU NAŠU. Pak bi me zvali npr. IVAN DOMAGOJ 1., ili JANEZ TOMISLAV 1., ili IVEK BORNA 1. ... – uglavnom svakako PRVI (jer Ja moram u svemu biti prvak), a broj jedan bi bio jerbo nijedna nadCRVENKAPICA nije još imala hrvatsko ime. Mogu si zamisliti koja bi euforija zavladala u našoj RH da sam ovih dana bio odabran Ja, a ne tamo neki Hitlerov jugendovac Joseph Ratzinger, Švabo i bivši šef nove inkvizicije, kojeg su hrvatski nad, do i pod kapnici odmah proglasili “našim papom’’ (valjda samo zato što je božanstveni Božanić odlagao kako mu je 1. inkvizitor šapnuo u uho: “Pozdravite mi Hrvate’’!). U Zagreb bi se sjatilo pola novinara ovoga svijeta, a grad bi našli okićen zastavama, zatrpan mojim fotoportretima (čak bi me i Šipci stavili u izloge slastičarnica, a i neke kremšnite bi nazvali mojim novim imenom) + tragali bi po Voćarskoj za mojom rodnom kućom, ispitivali susjede kakav sam bio prije nego što sam postao zadnji APSOLUTISTA na ovoj planeti, jurili bi moje bivše cure, šulkolege, a kada bi umorni negdje sjeli da nešto pojedu i popiju – dobili bi kobasice i pivo također s mojim imenom! AJME, BAŠ SAM BIO IDIOT!!! Što me sjebo jedan sitni pop i što nisam krenuo u sjemenište; kakav sam NADČOVJEK gotovo sigurno bi svih 115 kardinala od šuba (a ne tek pri četvrtom glasovanju) bili za moju svetost! AMEN!

Sinko, opet vređaš DOMovinu!

No u nas je još uvijek bitan KAMEN a ne AMEN! Pogotovo u tzv. HR- Primorju (izmišljotini austrougarskih vlasti), e da bi, još više razjedinili i tak i onak razbacanu KROATIKU(!), koju smo vratili u priseban status... a sad je rasprodajemo ko ostarjelu krezubu kurvu, štajgericu kakvu nebi jebo čak ni “zadnji jebač’’ žemlje koja ima himnu LIJEPA TUĐA DOMOVINO!

TRES! Potres zabilježen samo oko kompjutera. Sve podrhtava; pepeljara, piva, mobitel... a lampe se pale i gase, dok se na stropu pojavila vatra iz koje začujem glas: “Sinko, opet vređaš DOMovinu! Kaj ti zbilja upala srednjeg uha ušla u unutarnje i odatle krenula ka mozgu’’?

TATA! Opet on, ali ne u najlonicama (čarapama ili kesicama), nego u gorućem grmu na plafonu, kako se znao i sam Bog pojavljivati izvjesnim sretnicima koji su ga bar tako vidjeli i čuli. Samo moj otac nema strašan glas kog se uplašiš čim ga čuješ. Njegove su riječi predsmrtni hropac teškog plućnog TBC bolesnika, kao kada mi je zadnjim snagama rekao da iz ormarića pored krankastog kreveta uzmem (dan – dva uoči smrti) zadnju lovu što ima, na što sam ga usuzan pitao da šta će mi, a on jedvice odgovorio: “Kupi si pljuge’’. “Tata, volim te i zato mi se ne petljaj u naslov tripa, jerbo je duboko promišljen i, nije produkt meningitisa već hrvatskog realiteta. Nisam lud poput bivšeg načelnika Glavnog stožera HV! Ne tvrdim da će 3. svjetski rat početi u Rijeci, i to točno 2025. Gospodnje Anice... samo kaj ni rekel 25. 5. u 5 sati! Znaš, taj LOŠI Davor Domazet toliko je pobrkao teoriju Kaosa, uobražene intrige determinista i globalista protiv predziđa kršćanstva, put svile sa naftom i vodom, proročanstvo svetog Malahije, irskog nadbiskupa kojemu su članovi Crkve priznali “dalekovidnost’’ a po kojemu sam Ja trebao biti predzadnji papa IVAN DAVORIN 1., veliki sukob dobra i zla tj. vjernika i ateista... riječju – svu tu papazjaniju strpao je u knjigu Gospodari kaosa i, zamisli... još smirom hoda LIJEPOM TVOJOM (nekada i mojom) a da nikome ne pada na pamet: “Isuse, ovaj jadnik je pa-pa reko mozgu, treba ga zbrinuti, strpati ne na otvoren odjel psihijatrije (socijalnu), nego na trostruko zaključan o(a)dio’’!!!

Lepim tuđim perecom

I bla-bla-bla kad iz odjednom tinjajuće vatre dopre jedva čujno: “Željkec, imaš divnog sinka Janka, starog baš koliko si i ti imao godina kada sam ja u Rokfelerovoj otegnul papke (15 let). Misli na njega i ne zezaj se s takvim mafijašima, za koje olfa ne postojiš, nu ipak ti se osvećuju svakom mogućom prigodom, jer oni su zapravo kak veliš Gospari kaosa. I ja tebe volim, i Jankića te znaj, da mi nije stalo do tvoje male obitelji nebi (IZ)GORIO NA PLAFONU’’! Fakat, plamičak je tinjao, prelazio u žutilo kao davne 1964. tatini prsti, štono su bili meni, tada “mladom medicinaru’’, najočitiji znakovi umiranja. & JETZ nesta mi otac kao i onda, prestane podrhtavanje tla uokolo kompjutera, smire se čaše, lampe zasvijetliše normalno... I, tko nebi na to, (malte, ne, ok.?) eksnuo plastičnjak Ožujca od litre i pol! Na podlogu od par takvih “kvalitetnih’’ kvantiteta, nisam više bio u stanju tuckati tastaturu, samo sam i ne znajući kako odplazio do krevetiške, a sjutri sam tek vidio kako sam ipak uspio svući kućnu trenirku, nekaj hamati (po tragovima kruhek i domaću mast sa sitno kosanim mladim češnjakom, papicu u sjećanje na pok. oca)... ter še en krat čudit se ludilu admirala (jer je Jutarnjak, kog obično čitam kao Večernjak, uz ostatke klope bio otvoren baš na stranicama njegovog intervjua!).

Ondak mi uz kavu prihajaju noćašnje pojave, zasigurno stvarne, aš nigdar ne pamtim sanjanja! Ta i Bog se javljao nekima u snu, ako ne osobno onda preko anđela koji su šljakali namjesto njega, pa čak najavili i uradak Božjeg sineka, zadnjeg u troprstju... Bog, Duh sveti i Isus. I to ženi neplodnog svetog tesara Josepha. A, kaj veli na tista svetogrdila DOBAR LOŠO? Ne vem(?), jer on je dio moćnih ZLIH SILA, još uvijek vladajućih snaga “Lijepim tuđim perecom’’!

Doktore Radovančeviću – HELP MY!!! Spavuckam olfa, a odjednom mi se javi (sred sna, bunila, pijanog ludila ili...?) Dimitrije Bašičević – dr. Mangelos: “Sečate se Jermane dok ste mi pun alkohola i mladalačkog entuzijazma govorili, tamo negdje 1974. da odlazite iz ove jebene YU – dežele. Ako je mogo Braco uspeti vani, kako nebi mogli Vi? I što ste mi odgovorili kada sam Vam reko da niste takav tip(!)...ne umete dunuti šakom po stolu, nebi ostali i dalje uporno u kancelariji nekog poznatog zapadnoevropskog muzejskog diše čim bi Vas taj hteo izbaciti van (a kamo li kada bi dozvao zaštitare, policiju, FBI-ajajaj, CIU, Mosad i slikovitu kumpaniju!)? Vi ste mi odgovorili da sam stari kreten i predbacili mi brkanje Slovenca Zmaga Jeraja, moju zajebanciju da stavite na fotopapir žabe a ne sebe, itd. itsl. A? Kak Vam je sad, kada ste i sami ostarjeli debil koji ni pred 60-tim godinama ništa ne ume da shvati? Jel vidite koliko smo Vam Putar i ja značili?!? Ma kakve veze ima što sam ja iz “Naive’’ prešao u tek osnovan Centar za fotografiju, film i TV? Te se nisam odmah uklopio! A tko je uostalom tad čuo za Vas, u to doba sem Putara? Hahaha... pitao sam Vas lepo pri prvom viđanju, kao organizator izložbe Nova fotografija 1, a gde ćete spavat... hiii – to je bio pravi štos! Kad se setim Vaše zabezeknute face! Rekli ste – doma, u Zagrebu, naravno, gde drugde? Aha, hahaha... a ja vas reko... već odlazite? Stvarno JERAJ – JERMAN, ko bi se odmah snašao, ta tek sam se s Lackovića i Rabuzina spustio na Dabca, Enesa, Mariju ... i k tome još nekog šenutog, koga nitko sem Radoslava ne shvaća, + imate slovensko prezime’’!

Prozorče u umjetnost

AJOJ, ma da, to je bio uistinu genijalac Mangelos, prisjećam se uz kafu; čovjek koji je za moju “galeriju’’ PROZORČE U UMETNOST dao što god sam htio, koju hoću tablicu špertploče iz pedesetih godina, za prvu svoju samostalnu izložbu (a danas ga prljava svita svojata, danaska su mi nedostupne i kopije njegovih djela!)... Sjećam se čak i toga da sam sav mokar od znoja, muke i zasanjane vike probudio ne samo sebe, nego i Jedinu B., sinka J. i kujicu... daklem cijelu kuću(!)... ama ne zbog neke panike, straha... ta meni su takve pojave toliko svakodnevne kao nekome poštar... uznemirio me taj pokvareni, dvolični odnos prema umjetniku & umjetnosti... toliko iz dana u dan sve nakaradniji te strašniji od susretanja sa samim gospodinom Vragom!

Pripravljam si još jedan voćni koktel protiv mamurluka, kad mi sine – hej, i moj “duhovni roditelj’’ Radoslav Putar mi se noćas (po)javio! Taman kako smo svi nanovo zaspali (prva kujica Mokica – ljubim je u oba okeca!), začuo sam divnu muziku u vidu ugodnog Putarovog glasa i staropurgerske prave spike! R.P.: “Jermane, stvarno Vas volim kao da ste moj sin! I zato Vas lepo prosim da ostanete dostojanstveni, ili barem onako ludo i prgavo otkačeni kao na svom početku, kada sam Vas upoznal! Nemojte se blamirat i svoje nezadovoljstvo izražavati SMS besedama i e-mail porukama. Kak Vam ni jasno da ste napravili nekaj ko niko do Vas? Zakaj pizdite na bjednike iz grada ZG i RH kulture koji Vam nisu dali lovu... tj, Mariji Gattin i Vama. Pak bi i ja moral poludit! Nisam li ja osnoval Centrišku za foto, film i TV (oliti CEFFT)? I ne šizizim kaj Vam bagra iz grada ni dala peneze! Ni Vama, kao prvom našem izlagaču ni Miri, koja je imala predivnu namjeru da sve to zažnora’’...

O, jebale Vas mrtvopozorničke spike... opet bijes, urlanje, znojidba! Ali se budim na vrijeme, prije ostalih. Sav ponovno ušvican. Oteturam na piškanje, & poslije naletim na Radoslava iz perioda kada me je pokupio sa poda, nakon što sam vidio da pali cigaretu. Istih smo godina! Sjedimo jedan do drugoga za bakinim “junfer-stolom’’. Gledamo se. Ja u frižider po Ožujak! On kaže da taj mjesec više ne postoji. Ja velim da ima mjesec “Hvarski plavac’’, kojeg pije samo Bojana (pola dcl. po objedu). On veli da dam! Pitam ga, hoće li cigaretu? Može! UZDRAVLJE! Pol po pol deci ode umah u kurac! E, onda moj dragi Margarinček pogleda kroz prozor i, i, doleti golub s košaricom u kojoj su bile još dvije butelje, fini švicarski sir i par napravljenih joinga.

Jarost mladića i gesta starca

“Jerman – poče predavanje – Vi ste, čim sam videl Vaše radove bili nekaj! Pojma niste imali ko i kaj smo mi ‘Gorgonaši’? Ja sam odmah kužio jakost Vaših radova. Sus i Dado su se preseravali i delali važni! O ovima kaj danas delaju u mojoj bivšoj firmi, da ne pričam. Uglavnom jebikurci! No, ne očajavajte radi njih. Neki Vas čak i vole. Zakaj nema proslave mog CEFTTA? Zakaj nema obilježja Vaše godišnjice (35)? SVE, AMA BAŠ SVE ZAHVALITE VELIČANSTVENIM VODIČIMA KULTURE GRADA... to je ta ušljiva gamad koja Vam ni ovih još par godina življenja neće dat atelje, lovu za otkup ponajboljeg rada koja će, kada se odbije porez, biti 30.000 – ak hiljadarki kuna... AHA! A sada me pažljivo saslušajte’’! ...

“Gospon Putar, a bi Vi još jenu čašicu i enu frketaću il običnu cigaraču’’ – pitam mog vršnjaka? “A zakaj ne, pa nemam Gori problema ko Vi Doli. Ja sam tam slobodan čovek’’! (Ajoj, divno je VAMA!)!!! TOČIM, FRKAM... slušam....

“Kak ste počeli. tak bute i završili! I sami ste krivi! Kada sam Vas nagovarao na izložbu... Ne! Niste htjeli bez Demura i Marteka? A pitaju li oni gdje ste sada Vi? Jerman, znao sam odmah da ste malo “artistički lud’’ i stoga sam Vas umah podržao DO DASKE!!! Vi ste me zbilja zapanjili svojim radom.! A SADA može onaj Luc, Bea, Cera, Čarli reći kaj god hoće... kakao je i rekel svakaj protiv Vas još MNOGI neumnik.... I kaj sad, gospon Jerman!?! Nebute se valjda predali? Ta pisao sam nekada, kada ste imali 26 let da u Vas postoji divlja JAROST MLADIĆA ... i pomirena GESTA STARCA. Ni vrag da bute zauzeli gestualnost neke proklete starudije! Imate kompu Kompića i hrpu ideja, možete koristiti ono kaj ste samo sanjali, a Vi, Jerman – niš! Mogli ste...’’

AJO – JOJ – JOJ... GRUBO PREKINEM POGOVARANJE I STERAM gospodina u pizdu materinu... a on mi na odlasku rekne: “Mali, ipak si ostao pravi’’.

TIŠINA. Umirem u bezvučju. Putar je bio 100% OK. I cinik Mangelos. I tata, pravi, prirodni. I Jedina koja mi predbacuje pijenje. (Uistinu su bila divna kratka vremena bez cugaljota! Sve drugačije. Novi Svijet!). Sada nanovo nema spasa...

Zove me Tito...

Uzdrhti Mob. Tajna SMS poruka. Zove me Tito. Ajmo se nać da ti dadnem poslednje preporuke pred izbornu kampanju. Ostavim kavicu, dojdem sebi i uz pomoć determinističkih (vragovitih sila) odlepršam do cijelih šest mjeseci sanjane Korkyre, birtije starog frenda Matka (Cinciculjak, il tak nekak), onoj na istočnoj rivi... i sjednem,, vidim poznatu škvadru, Korčulane koji su me prihvatili kao svoje rođeno mezimče... Pere, Ratko, Šoha, Zaro... ama ima ih... gomila, ali ko bi ih sve spomenuo... Nu, mene nitko od njih ne primjećuje. Jebo te, kaj je sad to? Da i njima nikaj ne predstavljam, iako su me uvijek voljeli... ko da sam došao NJIH pitat za atelje kojeg čekam godinama, a mislim da ću ga dobit zaskora na Mirogoju / nu podosta omali... Samo odnekuda se stvoriše čaše ponajboljih vina i pjenušavaca. Pa Tito!!! I... Oduševljen Ja. Miris mora! Ponovno začujem KLIKTAJ GALEBa!!! Meri Cetinić... MORE. MORE... Cigara i, tajni partijski dogovor . O ČEMU?

Osnivanju nove partije SLOBODA PUŠENJA! Ja ZA! Tito kazne... “3/4% Jugoslavije će te podržati, a najviše tvoji i moji Slovenci... A sada da netko fotografira nas tu, uz stare korčulanske zidine... izaberi kog hoćeš... ja bi narajše Nikolu... od tvog frenda tatu, Vućemilovića... ali on već ima sijaset fotka mene i zaigranih tigrića i kaj ja znam što sveg ne... ajde izaberi ti... a ja ću pomoću svojih NADmoći ti ga dovest učas, i to sa kakvom god kamerom želiš’’.

Umah mi pane va moždane stazice jedan od najboljih prijatelja sa Šešula Chata... naš veliki gastarbajterski umjetnik Krunoslav Stipešević. Velnem to Joži, a on uz še eno čašo, PONAJBOLJEG VINA, kakvog gosti u TISTOJ BIRTIJI NE MOGU NI SANJATI – zapitulji: “ A ki su ti to kak ih zovkaš – Šešulani’’? Odgovorim mu da je to ponajbolja škvadra koja se ikada našla na otoku, sve artisti, malo dosta – anarhisti ali svejedno naši, te da se na netu svakodnevno zajebavamo... potkubavamo, a posljednje je trend da organiziramo stranku SLOBODA PUŠENJU!

Broz smireno veli... (kao da je to najnormalnije)... “Popi još ovo vino, dozvat ćemo ga i snimit će nas, a i mi njega... Znaš da sam lud za fotkanjem’’? “Znam, kak ne? Napravit ću ti kao i Baši 1. samostalku... ćete druže oliti hoćete gospodine Josipe?’’ “ZBILJA(?) kako ne! Ta jedino to još nisam ostvario u svom plodnom življenju, jebo sve doktorate... kaj bi dal da imam ljetos samostalku u tvojoj i Sonjinoj Galeriji Ghetto’’?

Liebe počasni doživotni predsjedniče PUŠAĆA(!) reknul sam mu ... “Dal(i) STE MI IDEJU. Ljetos gre razstava – TI&TO’’.

Hej, a sjećaš se Stipe da smo bili pola ure kod Matkovića u našoj Korkyri Negrativi? Da si pal s dojčarbajterskih padobrana drito na onaj mali mol, kade su me pred dva leta, skoro ubile SILEDŽIJE KAOSA? Od pizdoznanca Tuđmana do inih KAJGOD BLUZ KRAVATA!!!