Aleksa Golijanin  

međuAnarhistička dinamika

BUBAŠVABA PRES

Akcija printanja bukleta anarhije/ blok 45 po firmama, na kvarno, privukla je nekoliko entuzijasta, koji su doštampali neke od najvažnijih naslova, u dobrim tiražima, a jedan od njih je tom obliku saradnje nadenuo ime i smislio logo: Bubašvaba pres (La kukarača pres). (...) Taj logo će od sada biti istaknut na svim bukletima anarhije/blok 45. Nije moglo biti bolje.1

Malo kasnije ću se vratiti na ovu temu i ponoviti poziv na uključivanje u aktivnosti Bubašvaba presa.

ZAGREB, ANARHISTIČKI SAJAM KNJIGA 2014: kako je bilo, neke nove knjige, itd.

Detaljan izveštaj ne mogu da priložim prosto zato što nisam stigao da pogledam doslovno nijednu tačku programa – iskreno, meračio sam se samo na jednu, prezentaciju našeg drugara Nikite, iz Crimethinc (http://www.crimethinc.com), ali ne zato što mi je delovala blisko, već prilično daleko, što me je pomalo zabrinilo.

[Otvaram zagradu. Drugom prilikom ću reći nešto više o tome, ali, u par reči: u najavi prezentacije2 naslutio sam starog znanca, onaj aktivistički, taktičko-tehnički pristup, s kojim se stalno rvemo; pogledajte i sami. Dok sam čitao taj tekst, i analizu na koju se nadovezuje,3 pomislio sam, šta li se to dogodilo s “revolucijom svakodnevnog života”, za šta je baš Crimethinc bio dobar primer? Da li su protesti s klasičnim socijalnim ili nekim specifičnim političkim zahtevima – Bosna, Venecuela, Ukrajina – pravi teren borbe? Naš teren? Nemam trunke vere u to. A opet, verujem i znam da pred nama stoji sav prostor – samo što na njega nema ko da se istrči, jer se sva energija troši na prizivanje nekog “pravog” istorijskog trenutka, “povoljnih” spoljašnjih okolnosti, neke konačne “krize”, koju bi trebalo “iskoristiti”. Na taj način, realna aktivnost ionako sićušne anarhističke manjine – zaista tanka osnova za bilo kakve militantne strateške spekulacije – svodi se na svega par pokreta i tema. Moj život je već sveden na prostor koji diktiraju vlast, ekonomska ucena, rad. I da ga sad još svedem na agitaciju, propagandu, mobilizaciju – “rad s masama” – u ime... čega? “Kolektivizacije sredstava za proizvodnju” i “direktne demokratije”? Ili da se ograničim na ponavljanje uvek istih parolaških poziva na opšti ustanak? Ne pada mi na pamet. Drugačiji život zahteva nove ljude, nove NAS, a od toga nema ništa ako svoje živote, mogućnosti, ideje, maštu, svedemo na mentalni i osećajni opseg političkih robota. Naša borba, igra, eksperimenti u ravni odnosa i ponašanja, moraju zahvatiti celo biće i mnogo širi teren. Ipak, ne znam kako je Nikita pričao, ne vredi da dalje spekulišem o tome.]

A nisam stigao zato što sam se video s toliko ljudi i ušao u toliko različitih priča, da sam se već drugog dana izgubio u svemu tome. Nekim prijateljima nisam ni stigao da se javim, samo sam se uzdao da su u ZG, da znaju za ASK i da će naići. Ali, to znači i da je oko štanda anarhije/ blok 45 bilo prilično živo. Ljudi zaista dobro reaguju na taj izbor i pristup, trebalo bi to raditi malo češće.

Vreme nas je malo služilo, malo nije, kao i sam prostor: možda je u Teslinoj ipak bilo bolje. Taj haustor tamo je kao protočni bojler, ljudi samo promiču (spaja dve ulice), dok je Ilica br. 10 zatvoreno, unutrašnje dvorište. Ipak, bilo je sasvim dobro, prostrano, svetlo, otvoreno za sve. Poseta je bila osrednja, iako je ASK bio dobro razglašen. Koliko god zamerali nekim anarhistima na samoozidanosti, ASK je uvek bio potpuno otvoren za sve posetioce i dovoljno dobro najavljen, tako da ne možemo očekivati samo od ASK da promeni celu jednu sredinu. Neki napor i inicijativa potrebni su i sa one druge strane.

Atmosfera je bila dobra, progovorili su i oni koji nisu govorili, iako su neke tenzije ostale, makar u mom slučaju. I to je deo međuanarhističke dinamike. Svađaju se i oni, kao i sav ostali svet, a “anarhija”, na koju se svi oni pozivaju, nije nužno zajednički imenitelj, budući da svako to shvata na svoj način. (“Anarhija” je prosta, negativna propozicija: bez vlasti. Svako to može da ispuni sopstvenim pozitivnim sadržajem. Na primer, ja pričam o životu ili odnosu u duhu zajednice i autonomije, sa svim konsekvencama koje idu uz to, dok neki anarhisti taj pozitivni sadržaj nalaze u vlasti, samo što se ona kod njih zove drugačije ili se podrazumeva, recimo, ako hoćete “anarhiju” na džejms-bondovskom tehnološkom nivou.) Video sam se i s mnogo Sentinih prijatelja i poznanika, od kojih su neki sada i moji prijatelji, a naišla je i Sanja Iveković, koja je prošle godine napravila ceo rad nadahnut Kalibanom i vešticom4 i u njemu iskoristila moj prevod, nekoliko meseci pre izlaska knjige iz štamparije (“Nije li ona prestara za to? – O vješticama”, 2013.5 Pozdrav i za Veroniku Bauer, Sanjinu saradnicu, koja me je prva kontaktirala). To je bio lep susret. Kao i toliki drugi, da se ne uvrede svi oni s kojima sam iz dana u dan tamanio kapučino (uz malo Badelove šljive, u večernjim satima) oko Cvetnog i šire.

NEKE NOVE KNJIGE ILI “JEBEŠ POEZIJU KOJA KAMOVA NEMA”

Samo ću ih navesti, da imate u vidu, a o nekima ću, kad kucne čas, govoriti i opširnije.

ŠTO ČITAŠ?, Zagreb (http://www.stocitas.org): Ištipana hartija, zbirka pesama anarhističkog pesnika Janka Polića Kamova (1886.-1910.). Lepo, minijaturno izdanje (105 x 85 mm, 74 str.), pravi biser. “Jebeš poeziju koja Kamova nema”, kao što je napisao Vlado Martek u predgovoru. Pogledajte malo priču o Kamovu. Gde je nestao taj duh? Tamo, ovde, svuda?

DAF, Zagreb: Stanislav Lubineski: Stepski pirat (2012.). Hit sezone, koji kao da je naslutio haos u Ukrajini. Dokumentaristička priča o životu i bitkama legendarnog anarhističkog kozaka, Nestora Makhnoa (1888.-1934.), rođenog Zaporošca, koji je ostao upamćen kao jedan od najboljih, ali i najurnebesnijih vojskovođa iz perioda revolucije u Rusiji. Njegova luda vojska je spasila crvenu republiku od prodiranja “belih” s juga, baš iz Ukrajine, njihovog najjačeg uporišta – da bi se onda našla na udaru “crvenih”, koji nisu trpeli nikakvu autonomiju, što je i bio razlog za rane kritike boljševizma, koje su artikulisali upravo anarhisti tog vremena (i sami učesnici revolucije). Izuzetno svedočanstvo o celoj jednoj epohi i jednom od politički najtrusnijih delova sveta (vrtlog nasilja, revolucija i kontrarevolucija, savezništava i izdaja, u odnosu na koji ovaj naš balkanski krkljanac deluje skoro utešno). Knjigu sam progutao čim sam je dobio od Sentine kćerke Cvijete, još pre ASK, što mi se odavno nije desilo. Odlično napisano, od vrlo mladog pisca, zbog čega sam u početku bio prilično skeptičan. Ali, pokazalo se, bez razloga. I, što je vrlo važno, u briljantnom prevodu Adriana Cvitanovića, jednom od najboljih koje sam pročitao poslednjih godina. O ovoj knjizi ćemo još pričati, kada izađe novo izdanje, s nekim korekcijama.

KK USISK (pogledajte na sajtu šta to znači6), Babušnica: Mile od Umu nastavlja sa istorijskom literaturom, ovog puta s dve knjige odjednom: 1) Crvena devica: Memoari Luiz Mišel (Louise Michel, 1830.-1905.); 2) Pet sestara: Žene protiv cara (priredili  Barbara Alpern Engel i Clifford N. Rosenthal). O kontekstu znam ponešto (komunarka Luiz ili Lujza Mišel, odnosno ruski “narodnovoljci” i “nihilisti”), o knjigama ništa, za sada, ali na sajtu izdavača i webu imate sasvim dovoljno informacija.

ANARHIJA/ BLOK 45, Beograd: Maršal Salins, Zapadnjačka iluzija o ljudskoj prirodi. (Knjiški prelom u PDF i word.doc imate na stranici Porodične biblioteke, http://anarhija-blok45.net1zen.com.)7 Da, konačno. Nešto više o tome za koji dan.

Možda je bilo još noviteta, ali mislim da su ovo najvažniji.

BUKLETI: BEOGRADSKA PREMIJERA

Ukratko: to bi trebalo ponoviti i ovde. Možda već za Prvi maj u Gavezu,8 mada može i kasnije. Za Zagreb sam spremio nešto preko 50 naslova, u nekih 400 primeraka. Najveći deo toga sam uradio sam, ali onda su uleteli prijatelji iz Bubašvaba presa, koji su doštampali neke ključne naslove, po pravilu one najveće. Da sam još i to radio sam, bila bi to čista propast. Ovako, još jedan trijumf. Na slikama možete da vidite kako izgleda štand kada se to lepo rasporedi (stolovi su zaista bili veliki, ali opet nisam mogao da izložim sve odjednom), ali prava stvar je kada to može da se vidi i prelista uživo. Ne prestaje da me iznenađuje koliko ljudi dobro reaguju na to. Kažem, baš uživo. Da li bi tako bilo i ovde? Ostaje da se proveri. Ako želite da se uključite, tu smo, javite se.

Toliko u ovom javljanju, hvala na pažnji, živeli, ćao.