Godine 1997. petnaest naučnika iz celog sveta zaplovilo je, na neuništivom šleperu po imenu Vilin konjic, po okeanima u potrazi za nepoznatim živim bićima. Dve godine kasnije pronađena je olupina Vilinog konjica i na njoj neke sačuvane informacije. Naučnici su se suočavali s užasnim i uzvišenim događajima koji su uključivali ljubav, mržnju, smrt, pohlepu, predatore i nekoliko zadivljujućih vrsta. Sledi primer poslednjih.
Leptir narcis (Nymphalis miraculum)
Dr. Kijon Lun, A. Blauez (stipendista) i Či-jo Ni (stipendistkinja)
Jezera Ruba Mora
17. oktobar
Leptir narcis je izvanredan makroleptidopter iz superfamilije Papilionoideae, besumnje starije od pojave veštačkih ogledala, mada je postojanje ovog leptira danas tesno povezano s njima, iako ne na isključiv niti izvorni način.
Nalazimo se, naime, pred insektom koji živi kako u mirnim vodama, tako i u ogledalima, gde nežno spušta svoje polutelo i polako pliva. Ovo polutelo sastoji se od jedne poluglave (iz koje izlazi jedna antena), jednog polutrbuha i jednog prepolovljenog grudnog koša u koje je uglavljeno samo jedno krilo; drugo krilo čini odsjaj prvog na vodi, a taj odsjaj takođe upotpunjava ostatak tela i dovodi ga u ravnotežu, inače ne bi mogao da leti.
Nije preporučljivo dotaći krila leptira narcisa jer blistav prah od kojeg su sačinjena ostaje prilepljen za jagodice prstiju i navodi ih na letenje dok, sa druge strane, dovodi u pitanje sistem odbrane samog leptira. Taj sistem sastoji se u tome što se prah u duginim bojama s krila koje lebdi nad vodom rasipa preko krila koje se odražava na njoj tako da predatori osećaju da ih više privlači vodeni blesak pa kidišu na priviđenje.
Treba istaći zadivljujuće džinovske varijetete leptira narcisa sa purpurnim, žutim ili crvenim krilima koji sunčanim danima saobraćaju nad vodama Titikake (Bolivija i Peru), kao i nad vodama male uvale Pontala de Koruripa (Brazil), pri čemu je ova poslednja slana.
Osim po veličini, ovi leptiri se razlikuju od svoje sitnije braće i po tome što im je polutelo poprimilo hidrodinamični oblik jednostavnog plovila, a krilo oblik jedra. Ovaj fenomen je do te mere rasprostranjen da ribari u Pontalu de Koruripa često brkaju ove leptirove sa odvezanim splavovima, čemu doprinosi i činjenica da se sami džinovski narcisi noću odmaraju među tradicionalnim brazilskim brodićima u zalivu.
Suprotno onome što bi ljudi mogli da pomisle, narcis prethodi običnom leptiru. Štaviše, u nekim pravcima istraživanje bi moglo da se dokaže da su svi ostali leptiri nastali od narcisa. Prema takvim postavkama, ribnjak, korito za pranje rublja ili jezero prenastanjeno narcisima tako ih i stvara. Kako? Suočeno sa nedostatkom prostora i/ili hrane, mnoštvo ogledalskih narcisa izaziva preveliku uzburkanost vode, što sa svoje strane ima za posledicu da na površinu budu izbačeni oni narcisi koji su najslabije vezani za svoj odsjaj, usled čega su morali da se adaptiraju na uslove života na kopnu i u vazduhu, tako da danas čine najpoznatiju skupinu lepidoptera. Zagovornici ove teze dodaju da nije slučajno što katalonska imenica papallona, u značenju leptir, sadrži onaj element zahvaljujući kojem nastaju obični lepidopteri, a to je reč ona, ili tačnije, u množini, ones d’aigua, u značenju vodenog talasa.
Danas u podne, valja i to reći, čitavi rojevi običnog kraljevskog ili tigrastog leptira (Papilio machaon), istovetnog suvom lišću, bili su na uginulom gušteru na putu ka prašumi Makonaa. Ovakav prizor bio bi neizvodljiv u slučaju narcisa jer on vodu napušta samo kad treba da ugine ili da se množi, pošto se hrani svetlošću zvezda ili njihovim nektarom. Zna se da, osim što voda ili ogledalo u kojem obitava moraju da budu besprekorno čisti, i osim što sunce mora da žari na nebu, ovi leptiri nemaju većih prohteva i lako se razmnožavaju na slobodi i u zatočeništvu. Tako, u vreme koje sledi nakon kišnog razdoblja, oplođuju sopstveni odsjaj iz kojeg posle sedam sedmica niče, kao iz pupoljka, drugi plivajući deo. Ovaj drugi deo, takođe poznat i kao “viši”, privezan je za odsjaj jednom krhkom peteljkom; dašak vetra će ga podići i dovesti do nekog drugog ogledala ili vodene mase, na koju pada kao list kako bi se upotpunio sa svojim odsjajem.
Kada je reč o pripitomljenim jedinkama, uzgajivač je taj koji, umesto vetra, tankim pincetama raspoređuje drugi plivajući deo na nekom drugom ogledalu (ako želi da izbegne endogamiju) ili, pak, na istom (ako ima dovoljno prostora).
U tom smislu raspolažemo podacima koji potvrđuju da je narcis pripitomljen pre hiljade i hiljade godina u Kini (dinastija Šang), mada je zabrana njegovog uzgoja tokom dinastije Han uslovila da se pripitomljavanje obavlja u uslovima podzemlja, što se proteglo do naših dana. Reklo bi se, dakle, da su Kinezi prvi pripitomili narcisa i da su ga prilagodili životu po ogledalima, isprva od glatkog metala, a potom i od stakla.
Hvataju se tako što se sa mesta gde se pojavljuju odašilju odrazi, kao kad se kišonosni oblaci odražavaju na morskoj vodi, pa to zagađuje ogledala i onda leptiri preblede i pretvaraju se u potopljeni pepeo. Za prirodnjaka, ili ljubitelja prirode, nema na svetu prizora koji bi mogao da se uporedi sa posmatranjem narcisa sunčanih dana dok saobraćaju jezerom Titikaka ostavljajući za sobom čudesne tragove u duginim bojama, kao da jedan svetli kaleidoskop ustupa svoje boje vodi.
S katalonskoga prevela Silvija Monros-Stojaković