17.6.2004.

Andrea Radak  

Od Adrije pa do žmurke

yu-mitologija

Leksikon yu mitologije nikoga neće ostaviti ravnodušnim. Dok će jedni sa blagonaklonošću dočekati ovakvu knjigu, otpori će doći sa više strana, kako od onih kojima je zamisao o bilo čemu što ima prefiks “jugoslovenski” potpuno apsurdna, tako i od onih kojima je količina jugoslovenstva u ovakvu projektu nedovoljna.

– Vladimir Arsenijević : Kako god mi razmišljali o toj zemlji danas, ipak smo u njoj živeli. Ideja je da pišemo o zemlji koja više ne postoji, da pišemo o nečemu o čemu postoji obaveza, da pišemo kako bismo se dobro zabavljali prilikom tog sećanja. Bilo je to pitanje osećaja da se nemarno odnosimo prema sopstvenoj popularnoj kulturi, da je lako ostavljamo za sobom, da je zanemarujemo.

– Branimir Donat : Čovjek ne može jedan dio svoga života izbrisati. Za neke je prošlost bolja od sadašnjosti. Vjerujem da će i ovi sadašnji nostalgičari vidjeti da ta nostalgija nema nikakvu realnost.

Šta se o knjizi može reći iz perspektive vremena u kojem se pojavljuje? Da li je ovo pravi trenutak za svođenje računa o onome šta je predstavljala bivša državna zajednica?

– Đorđe Matić : Nakon raspada SFRJ, čak i na kraju njezina postojanja, shvatilo se da ne postoji nikakva artikulirana ideja kulture. Čini mi se da ovaj Leksikon promišlja kulturu bivše Jugoslavije na način kako se to još nije radilo do sada. Potrebno je vidjeti šta je ta kultura bila. Definicija toga ne postoji.

Budućnost yu nostalgije

Koliko god brojni autori koji su dali svoje priloge za ovu knjigu - od anonimnih, do poznatih kulturnih stvaralaca – izbegavali patetiku, ovaj projekt je od svoga početka, pre gotovo deceniju i po, bio prožet nekom vrstom sentimenta.

– Đorđe Matić : S jedne strane on je nostalgičan projekt, u smislu mirenja da toga nečega više nema, ali on nije neko tugaljivo podsjećanje na nešto. Mi nigdje ne plačemo u njemu. Ako se budete bavili kulturom na ovim prostorima u budućnosti, sve to čime ćete se baviti dolazi iz ovoga što je postojalo u 50 godina. Pojmovi iz tog Leksikona će imati svoj život u budućnosti.

Nastojeći da izbegnu naglašeni patetični ton, urednici Leksikona su ovaj posao shvatili, pre svega, kao neku vrstu traganja za identitetom jednog vremena i to kroz kulturu.

– Branimir Donat : Ne kažem da čovjek ne traži identitet preko jedne države, preko jednog vremena u kojem je stasao i oblikovao se. Moram priznati da mi je Jugoslavija bila zanimljiva kao jedan veliki prostor između kulturnih ideja i tržišta. Ali Jugoslavija kao jedna federacija u praksi nije funkcionirala i kao federacija ne budi lijepe ideje.

– Vladimir Arsenijević : Nije reč o nekoj bezveznoj nostalgiji koja se često javlja prema bivšoj Jugoslaviji i koja je najčešće ideološki obojena, nego je reč o jednom zdravom odnosu prema sopstvenom sećanju. To je ta atmosfera koja se sama nametnula u građu Leksikona , taj osećaj bajkovitog, ispunjenog svesnim lepim uspomenama.

Jugonostalgično ili subkulturno nasljeđe

Koliko god opisivanje pojmova koji su bili deo života bivše zemlje bilo posve specifično u odnosu na ostale pokušaje promišljanja tog perioda, za njim se već odavno vuče odrednica jugonostalgije. Da li se tim terminom unapred diskredituje ideja ovog projekta?

– Đorđe Matić : Jugonostalgija je ideološki termin. U Hrvatskoj je devedesetih bio sredstvo za političko obračunavanje. Jugonostalgiji je oduzeto pravo značenje. Jugoslavija ima pejorativno ideološko djelovanje. To je bila jedna vrlo jednostavna ideološka floskula da se utišate. Ideologija je na tome uspješno radila dosta godina, ali izgleda da nije uspjela do kraja.

– Branimir Donat : Za mene to nije pejorativno. To je činjenica koju ne možemo mimoići, ali je možemo shvatiti, protumačiti i u svakom slučaju demistificirati. Moramo živjeti sada i ovdje. Vjerujem da će jugonostalgija nestati, a ono što nam treba sa drugih entiteta bivše Jugoslavije, to će biti na tržištu, moći ćete o tome kupiti knjigu, moći ćete o tome gledati film, moći ćete o tome normalno komunicirati a da vas zbog toga nitko ne smatra zavjerenikom protiv postojećeg društvenog uređenja.

– Radoš Ljušić : Jugonostalgizam je utopija. Smatram da ne treba žaliti za tom državnom zajednicom. Ako nije mogla da opstane, to je dovoljan dokaz da u njoj neke stvari nisu bile kako valja.

– Vladimir Arsenijević : Znamo šta radimo. Nije to neka balava nostalgija, već je to dobar odnos prema onome što predstavlja subkulturno nasleđe ove zemlje koje treba da služi i u sadašnjosti i u budućnosti. To nije besmisleno i kontinuirano okretanje unazad i neko zabijanje glave u pesak.

Projiciranje idealnog društva

Ko su oni kojima u Hrvatskoj i Srbiji može biti zanimljiva, pa čak i zavodljiva, ovakva knjiga?

– Branimir Donat : Najsentimentalniji su oni koji o toj tvorevini nemaju pojma. To je današnja mladež koja nije zadovoljna sistemom, ni u Hrvatskoj, ni u Srbiji. Oni projekciju svoga života koji je često neostvariv projektiraju u neku prošlost koja je navodno bila bolja. Ta okrenutost prošlosti pokazuje da su u Hrvatskoj i u Srbiji ljudi nezadovoljni sadašnjošću. Mladima se mnoge od tih stvari čine, ako ništa drugo, herojski romantične.

– Đorđe Matić : S jedne strane, to je postmoderna nostalgija za nedoživljenim. To je nešto van nas. Postoji privlačnost nečega na šta se bacalo drvlje i kamenje godinama, tako da je to stvorilo kontra efekte. To stvara zanimanje kod mlade generacije. Izgleda da su stvari koje su se kulturno događale u neko vrijeme imale kvalitetu koja je preživjela ideologiju... Vrijeme koje je došlo nakon toga, to grozno doba, nije uspjelo napraviti takve vrijednosti koje bi negirale vrijednosti ispred njega.

Može li se onda reći da su kritike koje su od samog početka pratile ideju Leksikona bile, pre svega, ideološke prirode?

– Đorđe Matić : To je udaranje u prazno. Kako se možete ideološki obračunavati sa nečijim nostalgičnim sjećanjem na fiću, ljetovanje na Mljetu ili koncert Bijelog dugmeta. To će više govoriti o njima, nego o samom Leksikonu .

– Branimir Donat : Neki ih možda napadaju iz ideoloških razloga. Moje sumnje nisu čisto ideološke. Rekao bih da su one svjetonazorne u smislu pripadnosti nekoj ideji i branjenju interesa svijeta kao zajednice slobodnomislećih ljudi koji uvijek biraju ono što njima najviše odgovara.

Ružičasti komunizam ili selektivno sjećanje

Mada to nije cilj jedne knjige – koja više drži do Zeke Peke ili Zlatnog razvigorčeta nego do preispitivanja svih kontraverzija jugoslovenskog društva – Leksikon yu mitologije indirektno otvara pitanje kakva je bila priroda bivše državne zajednice. Da li je u toj zemlji sve bilo veselo i lagodno, kako to sugeriše ovo delo? Nije li to samo selektivno sećanje koje previđa represije i nedemokratičnost tog društva?

– Branimir Donat : Bio sam politički zatvorenik i ne mogu reći da mi je bilo u Staroj Gradišci jako dobro. Kada pogledate to vrijeme, vidite da je to bio jedan sistem koji je suviše počivao na represijama i kolektivnom špijuniranju da bi čovjek mogao biti sa njim zadovoljan.

– Vladimir Arsenijević : Jugoslavija frustrira uglavnom nacionaliste. To se vidi po našim disidentima. Oni nisu bili disidenti građanskog liberalnog tipa, kakvi su bili u Češkoj ili Mađarskoj. To je bila gomila nacionalista. Za nacionaliste među nama na svim stranama, Jugoslavija nije predstavljala pravo rešenje. Nisam od onih ljudi koji bi samo i neophodno pozitivno govorili o tom vremenu. To vreme pamtim i po nizu stvari koje mi se ni tada nisu dopadale. Bili smo svesni činjenice da živimo u društvu koje nije integrisano, koje se i danas drži sa karakterističnom mešavinom straha i prezira prema spoljnom svetu, ali koje je bilo daleko otvorenije i daleko prožetije različitim uticajima nego su to društva koja su nakon njega nastala. Nije bilo sjajno, ali je bilo bolje od ovoga što imamo trenutno.

– Branimir Donat : Dužnost je da se prošli režim ne mistificira, jer mnoge su stvari izgledale da funkcioniraju, a funkcionirale su zato jer su se primjenjivale nelegalne metode. Sudstvo je bilo efikasnije, policija također, ali kada se pogledaju metode onda se vidi da je ta efikasnost vrlo upitna.

Trgovanje žrtvama

U skladu sa vetrovima koji duvaju ovim prostorima, nove zemlje bivše Jugoslavije gotovo se utrkuju u tome da dokažu kako su baš one bile najveće žrtve bivše državne zajednice.

– Đorđe Matić : Apsolutno. To je jedna interesantna dinamika... Kako napreduje ta potištena ljubav sa jedne strane, sa druge strane se negira. Čini mi se da je Srbija u ovom trenutku u nekoj vrsti revizije. Dešavala se neka vrsta kontinuiteta bivše Jugoslavije u Srbiji, dok je u Hrvatskoj bilo apsolutno negiranje da je Hrvatska ikada pripadala Jugoslaviji svojom voljom. Sada u Hrvatskoj imate bujajuću nostalgiju. Po prvi put se otvara dijalog o tome šta je uopšte bila SFRJ.

– Branimir Donat : Mislim da to licitiranje nema razloga nastaviti. Ono ne donosi nikakvu prednost, niti neko zbog toga zaostaje. To sada zadovoljava ego i od tog ega se trebamo okrenuti ka kolektivnim interesima, ne u smislu komunističkog kolektivizma, nego u smislu kolektivizma na temelju koga počiva stabilna država, pravno uređena, zajamčena nekim sigurnostima.

Kako se vidi ovo takmičenje u odbacivanju i negiranju nečega što se do juče gromoglasno veličalo i slavilo?

– Vladimir Arsenijević : Morao je da bude stvoren zajednički neprijatelj od te Jugoslavije da bi različiti projekti tih nezavisnih država imali nekakav smisao i neku osovinu. Ako bi ona zajednica bila priznata kao logična i normalna, u čemu bi bio smisao formiranja nekih drugačijih? Izuzev tog ideološkog, koji je bio samo deo istorije Jugoslavije, tvrdo verujem da je to jedino i dalje normalno rešenje za ove prostore u nekakvu obliku.

– Radoš Ljušić : Jugoslavija je utopija. Budućnost balkanskih naroda jeste u jednonacionalnim državama koje će se jednoga dana kao jednonacionalne ujediniti u okviru, možda jedne, balkanske zajednice slične ujedinjenoj Evropi. Do te ideje se došlo kada se shvatilo da više naroda, sa više vera, sa različitim kulturama ne mogu da opstanu u okviru jedne državne zajednice. Došlo se do ideje da je bolje da postoje jednonacionalne državne zajednice. Nacionalne države traju i večne su. Višenacionalne države su privremene i sve su se jednog dana raspale.

– Vladimir Arsenijević : Kada se pogleda mapa ovog dela Evrope, geografski je Jugoslavija logična. Ona se nazire i bez iscrtanih državnih granica.

Tragovi Jugoslavije danas

Kao kesici Argo juhe ili pakovanju Cipiripija, o čemu se može pročitati u Leksikonu yu mitologije, bivšoj državnoj zajednici je početkom devedesetih istekao rok trajanja.

– Branimir Donat : Urušila se u sebe. Nije mogla više funkcionirati. Došlo je do zamora materijala. Mnoge ideje se više nisu mogle umjetnim načinom podržavati i nisu se mogle sufinancirati… Stvari su krenule vrlo nekontrolirano. Tomu je kriv prošli sustav koji nije razvio prave demokratske mehanizme.

– Đorđe Matić : U posljednje vrijeme, pogotovo nakon izbora, postoji neki dijalog šta je bila SFRJ. Bitno je da se razbije šutnja, bitno je diskutirati, voditi neki dijalog, sukobljavati se. Najgore od svega je utišavanje, umrtvljenost govora… Zbog toga mislim da će Leksikon odigrati interesantnu ulogu i da će ljudi napokon moći progovoriti o tome čega se sjećaju, a da ih stalno ne udaraju krpom ideologije po glavi.

Šta je nakon svega, osim zazora koji novi susedi i dalje gaje jedni prema drugim, preostalo od bivšeg državnog zajedništva? Da li se još uvek negde mogu videti tragovi konture bivše države?

– Branimir Donat : Pokazuje se u tada velikim industrijskim pogonima koji su nestali, pa su se sada počeli ponovno obnavljati. U sferi kulture ostale su neke knjige, više klasika nego suvremenih pisaca, ostali su neki utjecaji. Nitko se neće pozivati na nekog srpskog pisca kako je na njega jako utjecao. Kada kritika to malo bolje pogleda, vidjet će da je čitanje neke knjige bilo za dotičnog korisno, čak i spasonosno, i da je na toj osnovi stvorio novi hibrid koji funkcionira.

– Vladimir Arsenijević : Preostalo je mnogo toga. Svi smo povukli mnogo od te Jugoslavije kojom se bavi ovaj Leksikon . Poneli smo u novo doba onoliko koliko smo mogli. Niko od nas nije uspio da redefinira sebe kroz devedesete. Puno stvari koje se pominju u Leksikonu postoje i danas. Dosta stvari je unakaženo. Dosta ličnosti je unakaženo, ali postoji puno tragova te Jugoslavije svuda oko nas. Mi ipak ne govorimo o mrtvoj zemlji i mrtvom društvu. Samo govorimo o prošlom dobu.