Pavić, Milorad (njim samim)

Ja sam treće ime za Srbiju. Rođen sam 1929. na obali paklene reke u 8 i 30 časova izjutra u znaku Zmije. Prvi put sam bombardovan kada mi je bilo 12 godina. Drugi put kada mi je bilo 15 godina. Između ta dva bombardovanja, u vreme Nedićevog saučestvovanja u pogromu nad Jevrejima, prinudno sam naučio da gledam u karte. Tada sam kradom naučio da gatam u pasulj i svinjsku jetru. Onda sam zaboravio da gledam u karte. Najzad, u jednoj školi za dresiranje pasa, gde sam se našao bežeći od anglo-američkog bombardovanja, jedan kolaborant počeo je da mi daje časove gledanja u goveđu plećku. Druge poduke nisam imao. Danas mislim da je učenje gatanja bilo presudno za moje prodavanje književne magle.

 Voleo sam dva Slobodana - Slobodana Penezića i Slobodana Miloševića (Zlatoustog). Mnogo više gadosti sam ostvario u svojim knjigama nego u svom životu. Sa jednim izuzetkom koji još traje. Do 1987. bio sam Niko u svojoj zemlji, a od te godine nadalje Neko. Napisao sam roman u vidu rečnika, drugi u obliku ukrštenih reči, treći u vidu klepsidre i četvrti kao priručnik za gatanje kartama

tarot. Peti je bio astrološki vodič za neupućene. Jedan dečji roman spremam u vidu giljotine za kućnu upotrebu. Smatram da je roman kao država, a država kao rak koji živi od svojih metastaza i njima se hrani. Kako vreme protiče, ja sam sve manje pisac a sve više zagovornik onih političkih gatanja, koja na svu sreću neće nikada biti osporena u Srbiji. Paradoksalno, ja imam političku biografiju iako posedujem samo književnu bibliografiju.

 Kritičari u Francuskoj i Americi zabeležili su da sam prvi pisac Miloševićevog režima, i da sam zbog toga živeo prilično dobro. Sada mi dokazuju krivicu, a ja stvarno ne znam zbog čega. Nisam nikoga ubio. Ali, mene su ubili. Mnogo pre smrti. Za moje knjige bilo bi bolje da im je autor neki Turčin ili Nemac, jer sam najpoznatiji pisac jednog na pravdi Boga ocrnjenog naroda. Najveća razočaranja u životu donele su mi pobede. Pobede se ne isplate. U ratu je najbolje. Novi milenijum za mene je počeo 1999. godine (ko gata dobro zna šta znače tri obrnute šestice) trećim bombardovanjem kada su NATO avioni bacili bombe na Beograd i Srbiju. Brkovi koje štucujem, mandrakovski, otada nisu više oni stari. Sve u svemu, mogu reći da sam u Srbiji dobio ono što mnogi pisci na Zapadu dobijaju tek posle smrti. Mislim da je Bog obasuo Srbe beskrajnom milošću podarivši im letopisca poput mene. Ja sam treće ime za Srbiju. Hazar sam. Milorad.

Beton

Kulturno propagandni komplet

Redakcija: Miloš Živanović, Saša Ilić, Tomislav Marković, Saša Ćirić

Grafičko oblikovanje: Olivera Batajić

Autor fonta Mechanical: Marko Milanković

Web adresa: www.elektrobeton.net

E-mail: redakcija@elektrobeton.net