Postoji li još filmska publika?

Novi Festival Autorskog Filma u Beogradu ove je godine napunio 13 godina. Ali za razliku od 90tih kada je nastao, sada ima drugačiji status. U 90-tim godinama, taj je festival bio jedna od retkih kulturnih manifestacija u gradu, dok je danas jedna od mnogih.  Dakle konkurencija je žestoka, a svaki se festival bori za svoju publiku kvalitetnim i dobrim filmovima. Posebna priča je činjenica da se bioskopi, odnosno kina u gradu gase jer nema dovoljno posetilaca. Ipak, ove godine Novi festival autorskog filma je još jedan vitalan primerak funkcije festivala jer je zabeležio 20.000 prodatih ulaznica, što je za tako mali budžet i tako mali festival odlično.

Isti filmovi na različitim festivalima

Festival je otvorio ruski film Aleksandra, Aleksandra Sokurova, elegični esej o stanju duha u međuljudskim odnosima u savremenoj civilizaciji, a mnogi filmovi bili su unapred rasprodani, što samo govori da u Beogradu postoji filmska publika, samo je treba znati privući. Sigurna sam da je isti problem i u Hrvatskoj, što je dokazao ovogodišnji Zagreb Film Festival. Mada sestrinski odnosi ova dva festivala govore mnogo više o plemenitijem cilju poboljšanja odnosa između dve ex-jugoslovenske države, treba pomenuti činjenicu da su im programi vrlo slični i da se na oba festivala prikazuje bar jedan isti film, koji na koncu dobije i nagradu. Što se takođe može reći i za program npr. Berlin Film Festivala. Šta nam to govori? Možda kvalitetni festivalski art filmovi nisu u tolikom kvantitetu kao što bi mi to voleli? Ili je to možda posve prirodna stvar?

Mnogi Beograđani smatraju da je ovaj festival imao veće političko i sociološko značenje u 90-tim nego sada, ali vremena se menjaju (na bolje, nadam se), a danas je kulturna scena u Beogradu daleko otvorenija. Opet, gušimo se u poplavi komercionalnih filmova koje opet pogledamo po sopstvenom izboru. Ali kao što sam naslov festivala govori, u pitanju je autorski film, a svojevrsna, zaštićena pomalo getoizirana pozicija autorskog filma danas u Srbiji, kao i u Hrvatskoj, poprilično je komplikovana, ali nije ni toliko loša. Festivalska publika je festivalska publika, a paradoks tome je bioskopska tj. kino kultura u Beogradu koja je gotovo razorena, što se pripisuje lošim izborom filmova?! Možda bioskopi više nemaju koncepciju koja bi animirala publiku, ili pojedinci već imaju tehnološke mogućnosti da repertoar prate kod kuće? Ili je sve to možda stvar poverenja.  

Važan deo festivala bila je tribina posvećena položaju autorskog filma u filmskoj industriji pod nazivom Beogradski manifest 2007, po kojem se traži da autorski film prihvati nove mogućnosti digitalne produkcije, koja će smanjiti troškove i omogućiti snimanje filmova bez pritiska velikih producentskih kuća.

Enki Bilal, Nora Hoppe...

Konačno pored zanimljivih filmova i gostiju izdvajam francuskog reditelja i multimedijalnog umetnika Enkija Bilala, i premijeru njegovog novog filma Cinemonster, koji je multimedijalni eksperimentalni projekat, sastavljen od tri njegova poslednja sf  animirana filma, sa dodatom radnjom i pojavom animiranog lika srbijanskog glumca Svetozara Cvetkovića, zatim animiranom pojavom Toma Cruisea i Charlotte Ramplling iz prethodnog serijala Besmrtne. Dakle jedan posve zanimljiv projekat koji završava animiranu trilogiju sf-filma. Inače, ovaj, poreklom Poljak-Bosanac, talentovani umetnik ima šta da ponudi na festivalsku temu digitalne produkcije, jer je film digitalan i nije predviđen za bioskopsku distribuciju. A ispred platna film je propratio DJ Goran Vejvoda, tako da je projekat u potpunosti eksperimentalno-multimedijskog tipa.

Zatim tu je američka rediteljka Nora Hoppe sa svojim filmom La Fine del mare, u glavnoj ulozi je Miki Manojlović. Ovo je potresan film o trgovini ljudima koji u potpunosti po kvalitetu ispunjava sve zahteve ovakvog filmskog festivala. Zatim bih istaknula britanskog reditelja filma Summer Scars Juliana Richardsa, koji je bio u žiriju festivala, engleskog režisera filma Low Tide Jona Sandersa, koji je bio vodeći na konferenciji Beogradski manifest o položaju autorskog filma u industriji, zatim američkog kritičara i novinara, čuvenog Rona Hollowaya, glumicu najnovijeg filma Antonia Banderasa Mariu Ruiz,  te takođe američku rediteljk Cecilliu Miniucchi itd.

Specijalna nagrada festivala dodeljena je filmu Control reditelja Antona Corbijna, biografskom filmu o gothic bendu iz 70-tih Joy Division. Nagrada za slobodu umetničkog izraza dodeljena je turskom filmu Takva: strah pred Bogom a Specijalna nagrada Aleksandar Saša Petrović rumunskom filmu California Dreaming tragično preminulog reditelja Christiana Nemescua.