Queer vs. fašizam 2008.

Na prostoru ex-Yu regije, queer i sve vezano za taj pojam, još uvek uznemirava zle duhove, diže oblak prašine u javnosti i provocira govor mržnje, fašizam, diskriminaciju, homofobiju, nasilje i teror. Posle incidenata koji su se u dve nedelje septembra 2008. dešavali na Queer festivalima u Beogradu i Sarajevu, shvatamo da Srbija i Bosna beznadežno klecaju za Evropom i da će možda jednog dana, u dalekoj budućnosti, postati demokratske zajednice kakvima se danas predstavljaju.

Beograd - premlaćeni sudionici festivala

Peti po redu Queer Beograd Festival je trajao od 18. do 21. 09. Učestvovala sam na otvaranju i učinilo mi se da organizatori preteruju s tajnovitošću održavanja programa i strahom za bezbednost učesnika i posetilaca. Drugog dana festivala, stigla je vest o nasilju ispred kulturnog centra Rex. Desetak maskiranih nacista fizički su napali manju grupu učesnika/ca iz inostranstva, od kojih je jedan završio sa polomljenom šakom, a ostali ugruvani, u modricama. Jedan od napadača je uhapšen. Atmosfera festivala je bila narušena, ali je on uspešno okončan i pored toga.

Obeshrabruje činjenica kad u sopstvenom gradu strepiš za ličnu bezbednost i igraš se skrivalica zbog grupe ostrašćenih nasilnika. Još više uznemirava to da se u Beogradu često dešavaju fizički napadi na osobe LGBTIQ populacije, da nasilnici najčešće ostaju nekažnjeni i da su problemi lične slobode manjinskih grupa nerešeni. Da li je moguće da je u velegradskoj srpskoj prestolnici neko danas ugrožen samo zato što drugačije misli, izgleda ili priča drugim jezikom?

Queer festivali širom planete postoje radi razmene kulture i umetnosti, promocije ljudskih prava, ženskih prava, manjinskih prava, prava na različitost. Oni donose bogat pozorišni, filmski, muzički, umetnički i edukativni sadržaj.

Queer Zagreb Festival ima najdužu tradiciju i šest godina unazad odvija se uz podršku establišmenta. Prošle, 2007. godine, najveći napad (eksces) je bio vezan za promotivni plakat festivala na kojem Ivo Dimčev (Ivo Dimchev), internacionalna zvezda, genijalni performer, umetnik i koreograf, sedi u fotelji, obnaženog tela, prekrštenih nogu, u visokim potpeticama.

Dežurni moralisti su protestvovali iritirani “nagim muškim telom”, cepajući festivalske plakate po centru Zagreba, ali su izgubili argumentaciju kada su organizatori uzvratili izjavom da ne shvataju zašto u poplavi reklama i bilborda gde su ženska tela izvulgarizovana do krajnosti, jedno maskirano/ androgino/ neprepoznatljivo muško telo izaziva toliku pozornost. Nije bilo nekih većih neprijatnosti osim ove, dok kvalitet programa festivala, koji je bio vrlo posećen i hvaljen, niko nije mogao osporiti.

Sarajevo – vehabije u lovu na publiku festivala

Na Queer festivalu u Sarajevu (od 24. do 28. 09.) je Ivo Dimčev najavljen s predstavom Lili Handel, a ja sam bila vrlo ponosna na tu, meni dramatično važnu činjenicu, da nastupam s vlastitim performansom dan pre njega. Ali, u Sarajevu su organizatori doživeli pravi progon i pogrom, što su takođe i svi učesnici, gosti, prijatelji i simpatizeri festivala osetili na svojoj koži. U Sarajevu mi se čak i beogradski incident učinio bezazlenim, naspram strahote koja se desila. Pretnje  islamskih ekstremista “pravdane” su nepoštovanjem muslimanskog praznika Bajrama i održavanjem festivala u vreme posta, meseca Ramazana. U štampi i na web portalima su prenošeni i objavljivani tekstovi neprijateljskog, pretećeg sadržaja, uz more dezinformacija, kao što je ta da će u Sarajevu biti održana Gay parada, što nema nikakve veze sa queer festivalom, ali su sa svih strana, isto tako, stizali afirmativni tekstovi i pisma podrške.

Otvaranje festivala je upriličeno grupnom internacionalnom izložbom fotografija, skulptura i instalacija u Akademiji likovnih umetnosti. U toku izložbe, stotine razularenih vehabija okupilo se ispred Akademije skandirajući fašističke parole “Ubi’ ubi’ ubi’ pedera!” pokušavajući da provale vrata i upadnu na Akademiju, uprkos pojačanom obezbeđenju. Velika staklena ulazna vrata su pukla pod udarcima kamenja. Dobili smo uputstvo da ne napuštamo zgradu dok nam se ne obezbedi sigurna pratnja kroz sporedne hodnike i zadnji izlaz, do taksija koji će nas čekati, i savet da direktno odemo do hotela gde smo smešteni i ne napuštamo ga do daljnjeg. Skandiranje i protesti ispred zgrade nisu prestajali. 

Vehabije su imali ljude ubačene među posetioce izložbe, koji su mobilnim telefonima fotografisali pojedine aktiviste, učesnike i volontere, i odmah slali te fotografije vandalima napolju, radi lakšeg prepoznavanja. Pratili su automobilima taksije kojima su učesnici prevoženi. Posle okončane izložbe i razilaska zvanica, napadali su taksi vozila kojima su se učesnici prevozili. Jedno taksi vozilo je oštećeno od udaraca bokserima po staklu i šoferšajbni, i tu su se otvorivši vrata dočepali jednog mladića i polomili mu nos kundakom pištolja. Bilo je pregršt zlostavljanja i pretnji, kako organizatorkama, tako i pojedinim novinarima, o čemu je sutradan u udarnom dnevniku FTV govorio novinar i pisac Emir Imamović, svedok zbivanja.

Žrtve, nasilje i strah

Slika bezočnog nasilja je putem medija otišla u svet tog dana. Nastupilo je kolebanje da li da se festival prekine ili nastavi. Sutradan se još ništa nije znalo o tome, promenjeno je vreme održavanja programa, održana je konferencija za štampu, i popodne u Medija-centru gde smo se svi okupili, rečeno je da nam niko ne može garantovati bezbednost i da se zato performansi otkazuju, a ostali program pomera i sužava. Tada smo videli i mladića s polomljenim nosem koji je proveo noć u bolnici. Nimalo prijatno. Instruirani smo da se kroz grad ne krećemo u grupama, da ne budemo upadljivi, da ne koristimo taksi vozila po pozivu, jer se ispostavilo da su i neki taksisti dojavljivali gde se queer skup održava. Organizatorke su bile očajne zbog razvoja situacije i vrlo zabrinute za nas, našu bezbednost, kao i svoje lične živote. Pretnje su eskalirale kada su ekstremisti na You toubeu postavili plakat queer festivala, gde je ubačeno lice jedne od organizatorki s nožem preko grla. Bizarno!

Taj pritisak više niko nije mogao da podnese. Otkazano je sve. Srušilo se sve.

Prvi Queer festival u Sarajevu, uz toliko straha i žrtava, nosi pečat nasilja i bezumlja. Zašto je tako moralo biti?

Poslednji rat koji je najviše besneo na ovim prostorima, vidljivo je razorio i unazadio Bosnu. Tu su ljudi preživali najveći pakao i to je očigledno ostavilo traga. Zle strasti još uvek tinjaju. Sva sreća, ne bukte, ali se učestalo rasplamsavaju.

S druge strane, Queer je naviknut da bude stigmatizovan, etiketiran i marginalizovan. Queer ne poznaje i ne priznaje razlike ni u jednom segmentu društva, izdiže se iznad građanskog i provincijalnog uma i nametnutih konstruktivizama, objedinjuje verske, nacionalne, etničke, kulturne i socijalne razlike, i afirmiše ravnopravnost nezavisno od boje kože, jezika, pola i seksualne orijentacije. Queer podržava svaku različitost, ali je istovremeno i negira, što je subverzivna filozofija, ali ona kao takva nije ni militantna, ni ksenofobična. Queer se rukovodi miroljubivom politikom povezanosti i kreativizma, i istina je da tu nenasilnu, ali odlučnu borbu predvode aktivisti, pripadnici LGBTIQ zajednica, što inkorporira fokusiranu mržnju usled homofofobije.

Protiv diskriminacije i fašizma

Za vehabije sam čula prvi put pred dolazak u Sarajevo, a tamo sam boravila mnogo puta osamdesetih godina prošlog veka. Tada je tamo postojala samo raja, a vehabije niko nije spominjao. U Wiki-ju piše da je Vehabizam konzervativni pokret u Islamu koji se utemeljio koncem 17. i početkom 18. vijeka, a homoseksualnost postoji od kako je sveta i vijeka, od antičke Grčke i starog Rimskog carstva, drevnog Orijenta... hiljadama godina unazad, od postanka ljudske vrste.

Kako je moguće da mladi ljudi koji su duboko religiozni, danju poste i mole se po džamijama, u slobodno vreme jure pedere da ih biju? I ne samo da jure pedere, nego rasteruju i zaljubljene heteroseksualne parove koji se ljube po parkovima, jer je po islamskom zakonu razmena nežnosti na javnom mestu nedopustiva, pod pretnjom smrću!? Zaista sumnjiva životna filozofija.

Tamo vehabije, ovde obrazovci, onde nacisti, ovde i svuda huligani, navijači...

Mehanizam nasilja je svuda isti ili sličan, i podrazumeva “hejtizam”: vandalizam, fašizam, nacizam, nacionalizam, konzervatizam... Ni po tome nismo izuzetno posebni.

Osim ako nismo Queer.

Queer Zagreb Festival je u toku (od 01. do 09. 10.), i nepobitno je da on najuspešnije opstaje i održava aktivizam u kontinumu tokom cele godine, mimo samog festivala, kroz filmske projekcije, štampana izdanja i izložbe, kao što je nedavno održana izložba Nacistički teror nad homoseksualcima od 1933. - 1945., praćena promocijom potresno dokumentovane knjige Muškarci s ružičastim trokutima Heinza Hegera. To je mnogo delotvornija borba potiv diskriminacije i fašizma. Stalna prisutnost, vidljivost i aktuelnost.

Queer je prirodno stanje duha i svesti, a moje učešće u njemu je lični izbor i slobodna volja. Takvo stanje svesti diktira normalno ponašanje u nenormalnim uvjetima i vanrednim okolnostima.

Grupa učesnika festivala iz Hrvatske i Srbije, koja je bila smeštena u istom hotelu na Baščaršiji, jednoglasno se oglušila o upozorenja organizatorki o merama bezbednosti. Prekršivši data obećanja, nas desetak se slobodno otisnulo u Sarajevo by Night, Sarajevo puno finih kafea, sjajnih bircuza, ašćinica, ćevapdžinica, noćnih klubova, dobre zabave, predivnih ljudi i pozitivne energije. Alah je bio milosrdan i naš queer ogranak je posle vehabijske golgote nagrađen nezaboravnim utiscima iz srca grada.

U budućnost treba uvek gledati “kroz ružičaste naočare”.