Razgovor sa Sandrom Ljubinković

U međunarodnim izvještajima Srbija se spominje kao zemlja učestalog tranzita i bitno odredište trgovanja ženama, a prema nekim procjenama godišnje preko Srbije “prođe pola milijuna žena žrtava traffickinga”. Koliko je, po vama, rasprostranjena trgovina ženama u Srbiji? Koliko je slučajeva službeno evidentirano ove godine?

– Podaci i rezultati dosadašnjih istraživanja, iako ne daju potpunu sliku trgovine ljudima u Srbiji, ipak ukazuju na njeno postojanje. Najviše podataka ima o trgovini ženama u cilju seksualne eksploatacije, koja je istovremeno i jedini oblik trgovine ljudima o kojem se do sada govorilo i istraživalo. Podaci koji se odnose na trgovinu decom i muškarcima su izuzetno sporadični i nedovoljni za iznošenje bilo kakvih ozbiljnijih zaključaka.

Uprkos dugogodišnjim naporima u suzbijanju trgovine ljudima, čini se da trgovci ljudima menjaju svoje strategije i rute brže nego što to rade institucije sistema i svi oni koji rade na ovom pitanju. Važeće zakonodavstvo i mehanizmi razvijeni u cilju suzbijanja trgovine ljudima pokazali su se nedovoljnim bilo u sprečavanju ovog problema, bilo u zaštiti ljudskih prava žrtava trgovine. Prema zvaničnim podacima MUP-a u Srbiji: “... od početka godine “prepoznate” su 22, a od 2002. do kraja 2005. 190 žrtava trgovine ljudima.” Vrlo je problematično govoriti o brojkama, jer govorimo o samo jednom “aspektu” organizovane trgovine ljudima tj. seksualnoj eksploataciji. Šta se dešava sa muškarcima? Sa decom? Sa podacima o prisilnom radu u domaćinstvima, fabrikama, njivama, građevinama, na ulicama, u prošnji itd.?

Siromaštvo, militarizacija regiona i migracije izazvane ratovima

Parcijalna i nepotpuna saznanja o obimu, rasprostranjenosti i karakteristikama trgovine ljudskim bićima u Srbiji, gotovo odsustvo informacija o trgovini muškarcima i decom, kao i nepostojanje evaluacije društvenih odgovora na ovu pojavu do sada, svakako ukazuju na neophodnost sveobuhvatnijih saznanja jer je to osnovni preduslov za adekvatno suzbijanje, prevenciju i zaštitu.

Kosovo, Južna Srbija, zatim Albanija... spominju se kao najvažnije balkanske rute trgovine ljudima, pri čemu se starim putovima šverca droge i cigareta posljednjih godina prenosi “nova roba”. Koliko su rat, militarizacija regije i dolazak međunarodnih snaga pogodovali širenju trgovanja ženama?

– Kada je Srbija u pitanju, postoji značajan broj faktora koji izuzetno doprinose i pogoduju trgovini ljudima. Tu su pre svega geografski položaj Srbije, zatim ekonomski faktori – posebno siromaštvo i nezaposlenost, militarizacija regiona i migracije izazvane ratovima u regionu ali i šire. Postoji izuzetna marginalizovanost pojedinih društvenih grupa (žene, Romi/kinje, deca bez roditeljskog staranja itd.), visok stepen nasilja u porodici, seksualno nasilje i narušeni porodični odnosi. Takođe, suočavamo se sa široko rasprostranjenom korupcijom, još uvek nedovoljno definisanim granicama između “dozvoljenog” i “nedozvoljenog”, sivom ekonomijom i značajno slabim funkcionisanjem pravne države, nezavisnog pravosuđa i državnih institucija uopšte...

Izvestan broj strukturalnih promena koje su se dogodile u svetskoj privredi podstakao je migraciju žena. Pre svega mislim na prelazak industrijalizovanih zemalja na uslužne delatnosti, prebacivanje proizvodnog sektora u zemlje u razvoju, sve veću zavisnost multinacionalnih korporacija od podugovora koje sklapaju na lokalnom nivou i “politiku strukturalnog prilagođavanja” MMF-a, koja je dovela do drastičnog smanjenja izdataka za socijalne programe (upravo onih koji zapošljavaju žene). Većina evropskih zemalja koje su nedavno stekle nezavisnost takođe se suočila sa ozbiljnim ekonomskim problemima u toku prelaska na slobodno tržište.

Svi navedeni činioci sa jedne strane doprinose tražnji za radnicama u novim područjima, a sa druge strane dezintegraciji porodica pod pritiskom finansijske nestabilnosti i osiromašenja. Sve to na kraju opet dovodi do toga da žene pokušavaju da pronađu alternativna rešenja daleko od kuće. Samim tim migracija postaje jedno konvencionalno rešenje.

Različiti razlozi migracija žena

U Beogradu navodno postoje tzv. centri za obuku, u kojima se zadržavaju žene na svome putu od, primjerice, Ukrajine do Zapadne Europe, te tamo po prvi put suočavaju s poslom koji ih čeka. Kakva su vaša saznanja o tome?

– Nemam nikakva saznanja da ovakvi centri postoje u Beogradu.

Koliko je trenutno skloništa za žrtve traffickinga u Srbiji? Na koji način su žene tamo došle i nakon što ih se oslobodi kakav status one imaju? Tretira li ih država masovno kao ilegalne imigrante koje samo treba deportirati u domovinu?

– U Srbiji trenutno postoje 2 skloništa za žene i decu i žrtve trgovine ljudima. Po sistemu nacionalnog referentnog mehanizma, žene se upućuju na relevantnu službu tzv. Službu za koordinaciju, koja ih posle prvih screeninga kasnije upućuje u skloništa.

Ako posmatramo migracije sa stanovišta rodne pripadnosti lako ćemo se uveriti koliko je teško podeliti sva iskustva migranata na prisilna, odnosno dobrovoljna, pozitivna, odnosno negativna, osnažujuća, odnosno ograničavajuća. Realne životne priče sasvim su drugačije i veoma su iznijansirane: one mogu obuhvatiti slučaj žene koja je pobegla suočena sa opasnošću od gladovanja, tako da se bez preterivanja može reći da je migrirala u opstanak; tu je i priča jedne žene koju je porodica poslala da radi u stranoj zemlji kao služavka i tražila od nje da tu zaradu šalje kući; tu je priča o ženi koju je muž ostavio, razveo se od nje i poslao je natrag u selo njenih roditelja; tu su i priče žena koje su pobegle strahujući od nasilja pripadnika paravojnih formacija, tako da su na kraju našle utočište u logoru za raseljena lica u Darfuru; tu je i priča o mladiću koji beži od kuće ne bi li se spasao od seksualnog zlostavljanja; priča o ženi koja je svojom voljom migrirala kako bi našla posao seksualne radnice, ali je bila prevarena – obećano joj je da će moći dobro da zarađuje, da bi se na kraju uspostavilo da je pala u zamku i našla se u položaju koji zapravo nije ništa drugo do ropski.

Tačno je da migracija može dovesti do višeg stupnja ekonomske i\ili socijalne samostalnosti, posebno kada je reč o ženama, kao i mogućnosti da se osoba suprotstavi tradicionalnoj ili restriktivnoj ulozi roda. Zahvaljujući migraciji i muškarci i žene mogu razviti veštine koje će im omogućiti da obezbede bolju zaradu, a jedan deo te zarade najčešće će slati natrag kući, tj. svojoj porodici. Međutim, migracija može takođe da osnaži restriktivne rodne stereotipe ženske zavisnosti i odsustva mogućnosti za donošenje odluka. Rodno utemeljena podela rada u društvu može dovesti do toga da se ženske veštine ne koriste u dovoljnoj meri, ili pak do toga da žene budu primorane da se bave isključivo seksualnim radom ili pomaganjem u domaćinstvu, čak i ukoliko pri odlasku iz zemlje nisu imale takve namere. Pored toga, u zemljama u koje su se uputile teško je doći do takvih usluga kao što su zdravstvena zaštita, obrazovanje i zaštita na poslu, posebno ukoliko ste se odlučili za neki neformalni (preciznije rečeno, ilegalni) vid zapošljavanja. Takve manjkavosti mogu predstavljati poseban problem za žene ukoliko nisu navikle da pregovaraju o ostvarivanju svog prava na pomoć onda kada im je ta pomoć potrebna, ili ukoliko su suočene sa raznim preprekama zbog nepoznavanja jezika sredine ili opšte izolacije.

Nizak nivo informiranja stručnjaka

Skupština Srbije je 2003. godine usvojila novi Krivični zakon o trgovini ljudima radi seksualne eksploatacije. Kakve su kazne predviđene tim zakonom i koliko je ljudi procesuirano zbog sudjelovanja u trgovini ljudima? Uopće, provodi li se taj zakon?

– Ono što je važno da znamo a to je da ima nekih pomaka kad je u pitanju zakonodavstvo i kaznena politika. I pored velikog broja edukacija koje se sprovode za pripadnike MUP-a, pravosuđa, i centara za socijalni rad , istraživanje Viktimološkog društva govori da je nivo informisanosti stručnjaka o trgovini ljudima na niskom nivou kao i da u tom pogledu postoji visok nivo regionalne, strukovne i vertikalne neujednačenosti. Isto istraživanje uočava da postoji odusustvo standarda u kvalitetu onoga što se kao edukacija nudi.

Međunarodno-pravni okviri vezani za migracije, izbeglice, ljudska prava žena i trafiking predstavljaju važno polazište i smernicu za mobilisanje resursa i napora kako na nivou vlada, tako i na nivou civilnog društva. Na kraju krajeva, neotuđiva su ljudska prava na zdravstvenu zaštitu, obrazovanje i informisanje. Za pristup tim pravima i za njihovo uživanje neophodno je da oni koji kreiraju političke odluke i oni koji te odluke sprovode u praksi priznaju kontekst migracija. Šta je (ili ko je) primoralo (primorao) nekog da emigrira, u kakvoj su se situaciji migranti našli pošto su migrirali i da li su izloženi fizičkoj ugroženosti ili opasnosti od izolacije – sve će to bar delimično zavisiti od njihove rodne pripadnosti. Rodna pripadnost utiče na to u kojoj meri ljudi mogu da doprinesu zajednici u koju su migrirali i koliko koristi imaju od te zajednice – samim tim, od toga zavisi i u kojoj će meri moći da odigraju neku važnu ulogu u ostvarivanju osnovnih ciljeva kako socijalnog, tako i ekonomskog razvoja.

Korupcija policije, sudstva i drugih struktura vlasti vrlo je raširen problem na Balkanu. Kako ocjenjujete stupanj korumpiranosti srbijanske policije? Koliko su u policiji ukorijenjene predrasude prema prostituciji zbog kojih se ove žene umjesto kao žrtve tretira kao niža bića?

– Trgovina ženama je, dakle, jedan od oblika eksploatacije žena migrantkinja, jedan oblik zloupotrebe u procesu migracije žena; pokretačku snagu ovakve trgovine predstavljaju teška ekonomska situacija u kojoj se nalaze žene, restriktivna imigraciona politika i muška potražnja sa Zapada.

Trgovina ženama mora biti što preciznije definisana zbog toga što nisu sve žene migrantkinje, niti su sve žene žrtve trgovine ljudima. Elementi koji definišu trgovinu ženama su nasilje, prisila, zastrašivanje, prevara i lažna obećanja.

Mi govorimo o trgovini ženama u slučajevima kada žene emigriraju tako što ih je posrednik obmanuo lažnim obećanjima i doveo u dužnički odnos kada su se žene već našle u stranoj zemlji ili u okvirima matične zemlje, te su time u zavisnoj situaciji koju organizatori ovog ilegalnog dela koriste da žene prisile na rad, gde su izložene eksploataciji i nalaze se u ropskom položaju ili kada muževi ili poslodavci iskoriste takvu zavisnu situaciju da žene liše lične slobode i seksualnog integriteta.

Važno je istaći da je Srbija razvila razne mehanizme (Savet za borbu protiv trgovine ljudima, Republički Tim za borbu protiv trgovine ljudima, 4 radne grupe u okviru republičkog tima...) međutim u zemlji u kojoj se ljudska prava ne poštuju, ratni zločinci ne izručuju, službenici policije i sudstva optuživani za korupciju mehanizmi koji su uspostavljeni nisu dovoljni. Potrebna je politička spremnost da se država pozabavi ovim pitanjem, sa posebnim naglaskom na siromaštvo i rodno zasnovano nasilje kao glavne uzroke problema trgovine ljudima.

Antiimigraciona politika i deportacije

Kako ocjenjujete senzibiliziranost srbijanske javnosti za problem traffickinga? Koliko se javno percipira razlika između prostitucije i trgovanja ženama u kojima se vrbuje i nasilno prisiljava na pružanje seksualnih usluga?

– Stagnacija je prisutna u odnosu na borbu protiv trgovine ljudima u Srbiji. Srbija ide putem da razvija prvo programe za pomoć i zaštitu žrtava trgovine ljudima, dok širi sistem zaštite žrtava kriminaliteta ne postoji, odnosno tek se na njemu radi. Edukacija, treninzi koji su se godinama radili za različite ciljne grupe imaju za funkciju podizanja nivoa svesti, senzibilisanje. Da li je to dovoljno? Postoji potreba da se sa budućim profesionalcima radi sistematičnije.

Važno je ulaziti u institucije u kojima se ti isti profesionalci školuju (akademije, fakulteti). Treba raditi na izmeni kurikuluma. Na nekim fakultetima studenti rade na pitanju trgovine ljudima kroz magistarske i doktorske radove. Međutim, tu se postavlja pitanje odakle oni dobijaju informacije o pitanju trgovine ljudima. Postoji konstantna potreba za podrškom mladim ljudima. Prevencija trgovine ljudima podrazumeva rad sa mladima u situacijama nasilja, pružanje podrške mladima pri odrastanju i pri suočavanju sa različitim poteškoćama.

Važno je mladima pružati informacije koje će njima biti od koristi (kako do vize, gde mogu da provere ugovore o zaposlenju). Tranziciona kretanja ne bi trebalo da spreče aktivnosti zemlje sa ciljem sprečavanja trgovine ljudima. Ako pogledamo makro nivo i šta se dešava na globalnom planu možemo zaključiti da je situacija sve teža, da su prepreke, nejednakosti nastale usled neo-liberalne ekonomije sve veće.

Jedan od takvih neželjenih popratnih efekata jeste mogućnost da oni koji se zalažu za antiimigracionu politiku počnu da koriste i zloupotrebljavaju razne argumente protiv trafikinga. Kada se kaže da su migrantkinje u Evropu stigle protiv svoje volje, onda države imaju dobar izgovor da ih “repatriraju”, to jest da ih deportuju. Ovakva logika može se koristiti i korišćena je da bi se opravdali nedavni slučajevi proganjanja i pritvaranja migrantkinja koje prodaju seks na ulicama Francuske i Italije. Postojanje različitih i složenih iskustava među ženama, ponekad slično iskustvima muškaraca migranata, a ponekad različito od tih iskustava, uz činjenicu da je reč o iskustvima stečenim u najrazličitijim uslovima, zapravo znači da ne postoji samo jedan “režim” istine i da napore za pružanje pomoći svima koji su u to uključeni treba premestiti iz sfere “debate” o socijalno izgrađenoj dihotomiji.

Za sve informacije možete se obratiti na atc@atc.org.yu ili pogledati na sajt: www.atc.org.yu