upozorenje.
gura
ova sitna krv
u stijenke
tupi mat krede na prstima,
a za pokorni udar
pijetla u ranu zoru
zazvoni par puta
tvoj treptaj kapaka,
kao himna.
Penumbra.
prestar sam
ili grad
tek da upoznaš korak,
jednom duboko miris
ispod metka i sna.
sirutka i puška
bez pulovera i imena,
da ih nosiš
na koplju
bez mase i gluha.
preživjeti zimu.
pucali su u našu djecu
u redovima postavljeni otkucaji
za brašno
za ulje
u kafanama su razgovore vodili
samo ozbiljni ljudi,
a u jesenskim pripravcima
jabuke i čičoka
za konak jak
crvene retfale,
tek par rafala u nebo
efke gutljaja loze
i jutarnjih tipki Arva.
zar
između motanja duhana
i poljupca u aleph
postoji nebrojeni skok kombinacija
u sve to
samo točku
malignu
krajnju,
a obećaješ bar još pokojeg gerilca,
da im napuni uši
jedan obični zarez.
elipsa.
jutrom kivni brojevi
tutnje
na tvojim ekranima,
u rukama
krivi bokovi kraj tebe leže.
dobro jutro
protuho,
dobro jutro
judo.
golim jedačima
ližeš rane,
a horde zastava kostiju
paraliziranim nebom
lome -
ni riječi od tebe
i ovo jutro.
opno.
u kadru su sitnice
upaljač na stolu
soc u šalici
tvoji plavi nokti
jedan je izgrebane boje na rubovima,
kod zanoktice.
nos tik iznad
površine vruće kave
i jedan mali urezani rez svjetla
u novi dan koji ne otvara ništa,
tek spora i mirna gibanja u kuhinji
golim stopalima na pločicama
minijaturama razotkriven svijet,
oni maleni ratovi u nama.
mat.
sve to
vežem za dokove
pušaka koji gađaju u pravac
direktno između redova pokošene trave.
svi tvoji muškarci leže na livadi raščerečeni od oštrih zjenica
iz pluća im rastu lopoči i nove mačete.
mat od krvi.
Sonata.
i pustiš.
samo odložiš šalicu na stol,
a onda podigneš taj plavi jedrenjak,
spomenik svim plavim bojama.
znaš ti dobro
sva korita od mesa i kostiju,
sve pore koje pupaju i dišu
kada poljubiš.
Tomislav Kruljac rođen je u Vinkovcima 1982. godine, radi u Vukovaru. Član je fotografskog kolektiva Kadar 36. Poeziju je objavljivao u časopisima Quorum, Re, Vijenac, Treći trg, Zare